Istorija korseta, koji je tokom cele viktorijanske epohe bio omiljen i neizostavan odevni predmet, odgovara zamisli nemačkog filozofa Fridriha Hegela (Friedrich Hegel). Jer je korset bio i ostao inspiracija kako ženama čije nedostatke je sakrivao, a kvalitete isticao, tako i muškarcima u pojedinim istorijskim razdobljima. Dvadeseti vek je, kao vek seksualne i modne revolucije, naravno, rekao svoje. Korseti u rukama modnih kreatora dobijaju nove forme i oblike, a ikone pop kulture na sebe “preuzimaju” njihovu dalju promociju i popularizaciju. Korset je definitivno “našao svoje mesto”, a sloboda je pobedila uniformnost. No, šta se zaista događalo sa ovim modnim komadom od Marije Antoanete (Marie Antoinette) do Dite fon Tiz (Dita Von Teese)?
Silueta peščanog sata
Smanjiti sopstvene dimenzije, stanjiti se, imati privlačnu figuru – upravo s tom idejom stvoren je prvi korset, negde u osvit 18. veka. Bez obzira na zvanične kanone lepote, koji nisu dati jednom za svagda, već se od epohe do epohe menjaju, pojedine zamisli, fantazme, katkad i opsesije, jednostavno ne zastarevaju. Žene su, čini se oduvek, tragale za različitim načinima da smanje obim svog tela, a istaknu grudi i kukove. Upravo to im je omogućio jedan od najpopularnijih modela korseta – tzv. peščani sat, kreiran čitav vek kasnije. Muškarci im nisu odoleli samo u kratkom razdoblju, između 1820. i 1835. godine, kada su, zarad vitke figure, kreirani posebni modeli za jači pol.
Smanjiti sopstvene dimenzije, stanjiti se, imati privlačnu figuru – upravo s tom idejom stvoren je prvi korset, negde u osvit osamnaestog veka
“Peščani sat”, koji se danas smatra prauzorom za mnoge kasnije forme, stvoren je 1890. godine. Njegove osnovne crte, pored poželjnog oblika koji daje torzu, bile su kopčanje napred i vezivanje na leđima. Uglavnom su korišćeni elastični materijali, vrlo često i koža, dok su fišbajni davali povoda raznovrsnim eksperimentima. Da razjasnimo, fišbajni označavaju uske cevčice koje se, kroz specijalno prošivene kanale, smeštaju unutar samog korseta kako bi održale čitavu konstrukciju. Za njihovu osnovnu svrhu Englezi koriste reč boning, što čitavu stvar čini mnogo jasnijom. Naime, fišbajni, kao deo korseta, imaju sličnu funkciju kakvu ima kičma u ljudskom organizmu.
U 19. veku vrlo često su pravljeni od metala, kosti kita, slonovače, drveta, a u masovnoj produkciji i od plastike. Danas je plastika takođe najčešće korišćen materijal za korsete čija je osnovna svrha stanjivanje figure, dok se za one jače, koji, baš kao i nekada, treba da “ponesu” ostatak kreacije, poput masivnih krinolina, koriste spirale od metala. U svakom slučaju, njihova proizvodnja u minulim epohama poveravana je najiskusnijim majstorima, korsetijerima, zbog toga što je korset bio i statusni simbol, stvar društvenog prestiža, a ići bez njega značilo je prihvatiti život nižeg staleža i odreći se bilo kakve mogućnosti da se “ugrabi” dobra prilika i steknu privilegije.
Izazov za maštu
Pored modela peščanog sata, pravljene su i druge vrste korseta. Određena pravila su, ipak, poštovana. Recimo, korseti koji prekrivaju grudi, protežu se od predela ispod ramena do kukova. Dekoltirani modeli su oduvek bili popularniji, a retko su šiveni i oblici koji su se protezali i ispod kukova, ponekad čak i do kolena. U zavisnosti od mode i ukusa određenog razdoblja, moglo se naići na forme koje su podrazumevale vezivanje od vrha na dole, zatim u obrnutom smeru, kao i u oba smera do tačke preseka na sredini leđa. Vezivanje korseta na leđima, što je najčešći slučaj, težak je i naporan zadatak, koji podrazumeva ono čuveno “udahni duboko” i kao takav ovekovečen je na mnogobrojnim slikarskim platnima koja evociraju lepotu, ženstvenost, i nagoveštavaju strast. Ženama su korsete vezivale njihove sluškinje ili rođake, dok su za gospodu to činili lakeji. Vremenom su sapinjanje u idealnih 32-18-25 inča (inč – 2.54 cm) muškarci prepustili lepšem polu, ako izuzmemo, recimo, uniformu famoznih toreadora, koja se do danas nije promenila.
Moderna istorija
Kratak pregled istorije korseta pokazuje da je reč o odevnom predmetu koji je stvoren prvenstveno iz praktičnih razloga (ovde nismo govorili o tzv. “medicinskim” korsetima, kakve je, nakon što je pogođen iz vatrenog oružja, Endi Vorhol (Andy Warhol) nosio od 1968. godine do kraja života), da bi vrlo brzo podstakao maštu, i od nevidljivog, onog koji ide “ispod”, oblikuje i nosi čitavu odevnu kombinaciju, postao “vidljivi”, štaviše, akcentovani deo garderobe. U popularnoj studiji “Filozofija mode” Laš Fr. H. Svensen (Lars Fredrik Händler Svendsen) citira Žana Bodrijara (Jean Baudrillard), koji kaže da je u našem vremenu telo preuzelo moralnu i ideološku ulogu duše, što je, po mišljenu ovog autora, potpuno u skladu sa idejom Oskara Vajlda (Oscar Wilde) – “da bismo bili stvarno srednjovekovni, ne bi trebalo da imamo telo, da bismo bili stvarno moderni, ne bi trebalo da imamo dušu.”
Kratak pregled istorije korseta pokazuje da je reč o odevnom predmetu koji je stvoren prvenstveno iz praktičnih razloga da bi vrlo brzo podstakao maštu i od nevidljivog, onog koji ide “ispod“, oblikuje i nosi čitavu odevnu kombinaciju, postao “vidljivi“, šta više akcentovani deo garderobe
Bez obzira na sve implikacije mode kao fenomena koji je sastavni deo naše svakodnevice, 20. vek bio je vek modne revolucije, koji je propagirao brzu promenu kanona, smenu starih standarda novim i, u neku ruku, najavio trendovsku vrtoglavicu današnjice. Korset je, u međuvremenu, postao top, seksi komad koji ističe ženske atribute u čitavoj paleti smelih kombinacija. On samo donekle ostaje veran tradicionalnom obliku i nameni, budući da ostavlja znatno manje efekta na oblik figure, a više naglašava “ličnu” priču i govori sam za sebe.
U modnom svetu, koriste ga dizajneri koji vole da se poigravaju tzv. gotik stilom, a ličnost koja je na kratko zaboravljeni korset ponovo ustoličila kao ultimate komad garderobe, odnosno, rečeno jezikom današnjice – must have, bila je Madona (Madonna). Kada se sredinom devedestih pojavila na sceni sa svojim kupastim korsetom i dugom plavom kosom, najavljeno je novo modno doba. Elegantni statusni simbol 19. veka i tajno oružje (budući da skriva nedostatke i kreira idealnu, pomalo lažnu sliku) svake dame, postao je najerotičniji deo garderobe, eksplozija seksepila koja ne “pridržava” tešku krinolinu, što neumoljivo otežava Pepeljugin ponoćni beg (ili to mi samo tako zamišljamo), već se nastavlja na crne grilon čarape, čiji je efekat kontrastiran srebrnim cipelama sa vratolomno visokom potpeticom. Korset je izdržao slobodu koja mu pripada, a da pritom nije izgubio ništa od svog značaja i upotrebljivosti.
Štaviše, fleksibilnost mu je pomogla da preživi i da nikada “ne izađe” iz mode! Verovatno ste o tome razmišljali posmatrajući nekadašnju starletu, a današnju modnu ikonu koja je ustoličila pin up retro stil i ikonu Žana Pola Gotijea (Jean paul Gaultier), Ditu fon Tiz, dok se u srebrnom korsetu šeta na koktelu Viva Glam. Bez obzira na to da li su retro ili futurističke, svedene ili smele, elegantne ili seksepilne, ženama korset pripada kao savršeno oružije da, bez reči, došapnu nešto o sebi.
Milan Nikolić je mladić u godinama. Opredeljen za on line verziju života. Pisac koji je sa Parnasa prebegao na internet. Postao voljen tek kada je naučio da živi omražen. Neretko pogađa istinu zbog čega ga zasipaju poljupicima ili kamenjem. Kad ne piše – spava.
