Zdravlje vagine se odlikuje uravnoteženi vaginalnim mikrobiomom – vagina je toplo, vlažno i skrovito mesto na kome žive milioni bakterija, koje igraju važnu ulogu u vašem opštem i reproduktivnom zdravlju. Pa, da razmotrimo neka važna ženska pitanja.
Šta je tačno vaginalni mikrobiom
Večina nas zna dovoljno o mikrobiomu creva i njegovom značaju za ukupno zdravlje, ali manje smo upoznati sa vaginalnim mikrobiomom. Poslednjih nekoliko godina, shvaćena je važnost mikrobiološke ravnoteže za zdravlje vagine, kao i uticaj intimnog zdavlja na opšte zdravlje i mentalnu i emocionalnu ravnotežu. Shvatanje povezanosti i sinergije svih aspekata zdravlja i ličnosti, povelo nas je putem kojim još dugo treba da idemo, da bismo odmakli daleko, ali medicina njime već odvažno korača – istraživanje vaginalnog mikrobioma je jedan od najuzbudljivijih događaja koji se tiču oblasti ženskog zdravlja u poslednjih nekoliko godina. Zdravlje vagine je u fokusu! I vreme je da se uputimo i uključimo.
View this post on Instagram
Dakle, brojne bakterije u vagini, u okruženju koje se stalno menja zbog uticaja hormona, seksualne aktivnosti, rađanja, menopauze – čine vaginalni mikrobiom. Kao i kod mikrobioma creva, pojedine bakterije su korisne, a druge su manje korisne – ili štetne. Korisne bakterije održavaju reproduktivni sistem u blago kiselom nivou i imaju antimikrobna dejstva, kako bi nas zaštitila od stanja kao što su bakterijska vaginoza, kandidijaza, urinarne infekcije, i čak smanjuju rizik od polno prenosivih bolesti.
Uticaj neravnoteže crevnog makrobioma
Svaki sistem makrobioma u ljudskom telu je dinamičan i međusbono povezan – mikrobiom postoji i u crevima, vagini, urinarnom traktu, kao i u ustima – a istraživanja su pokazala da postoji povezanost između vaginalnog i crevnog makrobioma. Bakterije kože žive u crevima, mogu dospeti u vaginu i poremetiti njen makrobiom, kojim dominira jedna vrsta bakterije, koja se zove laktobacil. Ako su laktobacili u vašim crevima zdravi, to će obezbediti dobar rezervoar za zdravlje vagine, kažu lekari.
Pročitajte i ovo: Veliki problem malog broja žena – vaginizam
Životne navike koje remete zdravlje vagine
Zdravlje vagine, odnosno, vaginalni mikrobiom može biti poremećen vašim navikama prilikom menstruacije – ako koristite tampone, potrebno je da izaberete one od organskog pamuka i da ih menjate na svaka dva do četiri sata, kao i posle pražnjenja creva, kako biste smanjili rizik od kontaminacije. Takođe, higijenske navike koje se stiču odmalena, utiču na zdravlje vagine – brisanje od napred prema nazad, kao što vas je majka učila, veoma je važno. Izbor donjeg veša je takođe važan – ako ste skloni vaginalnim i urinarnim infekcijama, vreme je da izbacite tange i sintetički donji veš, kako biste ograničili migraciju bakterija iz anusa u vaginu i iritaciju. Izaberite pamučni donji veš, koji dozvoljava koži da diše i ventilira.
Seks može da promeni PH vrednost vaginalnog okruženja, pa je za zdravlje vagine od najvećeg značaja barijera – kao što je kondom – koja pomaže da se infekcije drže na odstojanju.
Prekomerno pranje takođe može biti loša navika, koja utiče na zdravlje vagine – ako se stalno perete jakim sapunima, ili se suviše često ispirate irigatorom, možete učiniti vaginalnu okolinu alkalnijom i inhibirati rast korisnih bakterija, omogućavajući štetnim mikroorganizmima da preuzmu kontrolu. Slično tome, lubrikanti i spermicidi takođe mogu poremetiti tu delikatnu ravnotežu vaginalnog mikrobioma.
Tokom menopauze dolazi do hormonskih promena, koje utiču, pored ostalog, na blago povećanje PH vrednosti – estrogen igra vitalnu ulogu u sastavu vaginalnog mikrobioma, taložeći glikogen u vagini, koji služi kao hrana za laktobacile. Laktobacili proizvode mlečnu kiselinu, koja održava nivo kiselosti vagine. Kada estrogen opada tokom menopauze, to utiče na vaginalni mikrobiom i na zdravlje vagine.
Upotreba antibiotika je korisna kada je u pitanju uklanjanje bakterija koje uzrokuju upale, ali oni nisu selektivni i mogu da unište i korisne bakterije, što može doprineti neravnoteži vaginalnog mikrobioma.
Uklanjanje dlaka u potpunosti (da, zamislite, stidne dlačice nisu samo estetsko pitanje) može povećati izloženost infekcijama – jedna od uloga stidnih dlaka je da budu prva linija odbrane koja zadržava patogene i štiti od infekcija.
Nezdravi stilovi života (pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola, hronični stres), utiču na ukupno zdravlje, ali i na zdravlje vagine – poremećaj regulacije šećera u krvi i nizak imunitet mogu povećati rizik od kandidjaze, dok hroničan stres može povećati rizik od bakterijske vaginoze.
View this post on Instagram
Dobre navike koje pozitivno utiču na zdravlje vagine
Da biste podigli nivoe laktobacila, fokusirajte se na probiotike iz namirnica, kao što su crni i beli luk, artičoka, kuvani i ohlađeni krompir, integralne žitarice, mahunarke i bobičasto voće, kao i fermentisana hrana, kao su jogurt, kefir, kombuha. Razmislite o uzimanju probiotika koji sadrži specifične sojeve laktobacila.
Sterilizujte seksualne igračke, ili čaše za menstruaciju, izbegavajte prekomerno pranje i ispiranje vagine, nađite sanitarne proizvode bez hemikalija. Prestanite da pušite, nosite pamučan donji veš i koristite kondom.
Podržite svoje prirodne hormone, povećavanjem unosa soje, mahunarki, pasulja, lanenog semena, kao i brokolija i karfiozla, da biste podržali ulogu estrogena u zdravlju vaše vagine.
Uravnotežite šećer u krvi, smanjite unos rafinisanih ugljenih hidrata, naučite kako da se borite sa stresom i redovno vežbajte.
Takođe, za zdravlje vagine, negujte svoje psihičko zdravlje i svoj nervni sistem. Upravljajte stresom, obezbedite sebi kvalitetan san, bavite se meditacijom i tehnikama disanja, šetajte u prirodi. Redukujte unos kofeina i povećajte unos materija kao što su magnezijum, ašvangada i matičnjak.
Pročitajte i ovo: Evo kako manjak vitamina D utiče na zdravlje vagine
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
