Osećaš da se više ne uklapaš
Osećaš opterećenje i pritisak na poslu, ali ne zato što treba da radiš osam sati, nego što to vreme provodiš među ljudima koji vode trijvijalne razgovore, ogovaraju, paradiraju svojim osećanjem samovažnosti, nameću se i prlljaju ti energiju. Jasno ti je da ove godine nećeš ići na kolektivne zabave – ni sledeće i uopšte, nikad više.
Druženje sa prirodom je daleko privlačnije od ljudskog društva
Osećaš se prepunjena energijom ljudi oko sebe, svi te iscrpljuju i traže od tebe pažnju i vreme koje više nisi voljna da im daš, jer te to zamara i isprazno je. Ali zato imaš jaku potrebu da zagrliš drvo, hodaš bosa, pokisneš, udišeš vetar, gledaš u sunce… To je ono što te opušta, odmara, pročišćava, raduje i tvoju dušu ispunjava mirom.
Neki odnosi se završavaju
To se redovno dešava kad kreneš putem duhovnog rasta i razvoja – osobe koje nemaju šta da ti ponude, ne mogu da te prate i ne razumeju te, same se udalje od tebe. Tužno i bolno iskustvo, koje još više pojačava osećaj izdvojenosti, usamljenosti i nepripadanja običnom, prizemnom svetu. Ali zato, pojavljuju se nove osobe, koje znaju i osećaju isto što i ti, koje te neko vreme vode, ili ti prave društvo, ili te slede. Tebi sličnih nema mnogo i ni oni nemaju neku želju za druženjem, ali uvek se pojave, da ti pokažu da nisi sama i da si krenula pravim putem.
