Dešava se da prođe i ceo dan da ne pomisliš na njega, a kad ga se setiš, iznenađena si i zadovoljna što si bila toliko obuzeta drugim stvarima da ga se čitavog dana nisi setila. To je prvi siguran znak da je tvoje preboljevanje “prebacilo” prvh 60 procenata i da procenti rastu.
On više ne dominira tvojim mislima. Oslobađajuće! Seti se kako je bilo u prvo vreme – stalno si mislila na njega i osećala se bolesno. Sve, ali sve te je podsećalo na njega, u najnezgodnijim trenucima nisi mogla da zadržiš suze i ugušiš jecaje, raspadala si se kad čuješ “vašu pesmu”, kad slučajno pronađeš neku sitnicu kojom te je nekada obradovao najromantičnije… Sad, kad se dešava da si i po nekoliko dana toliko zauzeta svojim životom, da ga se setiš samo usput i bez pratećeg uboda u srce, možeš da likuješ. To! Najzad imaš svoje misli i svoj um ponovo za sebe!
Kad slučajno naletiš na njega u javnosti, ne povraća ti se. I to je za tebe osećaj velikog olakšanja. Umesto da ti se stomak popne u grlo i da pokušaš da pobegneš glavom bez obzira, u stanju si čak i uljudno mu se javiš, a možda i da zastaneš i obaviš neobavezno ćaskanje. Kakav uspeh!
