Nemaš mira i stalno moraš nešto da radiš
Neprestano te goni potreba za akcijom, a to je veliki napor ako si introvertna osoba kojoj su neophodni periodi samoće i mirovanja kako bi obnovila energiju. Sa druge strane, potreba za akcijom ti nudi konstruktivnu distrakciju – ometa tvoju anksioznost, jer ti zaokuplja pažnju i daje ti osećaj svrhovitosti. Zato se često dovodiš u stanje iscrpljenosti i često čuješ od bližnjih “uspori malo, odmori se, nađi vremena za sebe”. Ali vreme za sebe je ono isto vreme u kome se tvoja teskobnosti uzdiže i preovlađuje i onda moraš sa njom da se suočiš.
Nastojiš da ispuniš tuđa očekivanja
To je sasvim dovoljno da svako postane anksiozan, ako već nije bio, jer je to nemoguća misija. Trudeći se da udovoljiš svima, gubiš sebe, razgrađuješ se, umesto da se sve više integrišeš. Drugi obično nisu zadovoljni onim što činiš za njih i onda si ti nesrećna i trudiš se još više, uprkos tome što se loše osećaš – začarani krug, iz kog ćeš teško izaći bez podrške drugih i bez pune svesti o tome da treba da prekineš sa tim i da se posvetiš sebi.
Preterano analiziraš i razmišljaš (kao što čine svi introverti)
Ali tvoja razmišljanja su uglavnom negativna, osuđujuća i kritična – prema samoj sebi. Stalno preispituješ greške koje si napravila i ne uspevaš da se fokusiraš na sadašnji trenutak u kome se možda uopšte ništa ne događa, ali se sigurno ne događa ništa loše i negativno. Teško ti je da pustiš stvari koje su prošle i od kojih bi trebalo da si se već odavno oslobodila.
