Projekcija počinje kad se svetla ugase. Kako se osećaš u mraku? Da li naprežeš oči da vidiš bar nešto, ili samo zažmuriš i prepustiš se? Otvoriti oči, ponekad znači pogledati mrak. Onaj unutra.
Taj je onaj koji te plaši kad ostaneš sam u mraku. Koji se film prikazuje tamo? Koja drama, gora od horora? Kad ugledaš svoj mrak, žmurenje ne pomaže. Onda malo poludiš, pa počneš da tripuješ, ali to je samo igra.
To su samo žmurke koje sa tobom igra tvoj um, pokušavajući da se sakrije od tvog pogleda. Kriješ se iza nesrećnih okolnosti. Iza krivice i bespomoćnosti. Iza besa. Iza tuge. Providni zakloni u mraku.
