Prethodne tekstove redovnog dopisnika Wannabe Magazine-a iz Londona, Markusa Ejgara, možete pronaći ovde.
For the English version of Marcus Agar’s weekly observational reports for Wannabe Magazine, click here.
Engleska poslovica kaže: “Change is as good as a rest.” To je sve bajno i sjajno, naravno, a istina je da promena rutine može da nam pomogne da izađemo iz kolotečine. Proleće je poznato po tome što nas navodi da raspremimo plakare, doslovno i metaforički. Ima nešto u pogledu na prve prolećne izdanke što nas budi iz zimskog dremeža i potiče da okrenemo novi list. Ono što smo zaboravili od prošle godine jeste da, premda bi ishod trebalo da je vredan truda, mnogo promena može da bude veoma zamorno i nimalo opuštajuće.
U toku su mnoge promene u našoj kući, baš ovog trenutka. Pokrenuli smo prvi veliki projekat renoviranja da bismo ulepšali životni prostor, tako što ćemo proširiti našu prosečnu kuću u veću i udobniju, sa većim sobama, četiri spavaće i više prirodnog svetla. Zvuči sjajno, naravno, ali zapravo nije sve tako jednostavno i već mi je preko glave birokratskih koještarija. Jednostavna zamisao završila se tako što rušimo i pomeramo zadnji deo kuće i proširujemo se preko izdvojene garaže.
Proces planiranja bio je dug. Za razliku od građevinskih poduhvata koje sam video na Balkanu, britanske vlasti su prilično sitničave kad je u pitanju šta može da se gradi i kako. Posle meseci prevazilaženja prepreka uz pomoć našeg arhitekte, konačno je odobren dizajn, izdata je dozvola, građevincima je sve objašnjeno i samo ostaje da se zakaže četvoromesečna gradnja.
Pošto nismo od onih koji olakšavaju sebi život, takođe smo odlučili da u isto vreme sasvim preuredimo stražnje dvorište. Naš baštovan-dizajner i arborista već su počeli radove sečom drveća i čišćenjem zaraslog žbunja. Koristeći gotovo 40 železničkih pragova i kamion zemlje da izgrade uzdignutu baštu. I mi smo obavili svoj deo posla, posećujući prodavnice i kupujući kompletnu novu baštu, a onaj teži deo ostavili smo radnicima.
Dok smo dizajnirali baštu pala mi je na pamet neobična zamisao: da li bih mogao da izgradim pecaru, pa da pravim svoju rakiju? Toliko je snažna moja ljubav spram tog finog opijata, da sam se bavio mišlju da pravim svoju kod kuće. Mislio sam da kazan postavim u šupi ili vešernici i dočekam dan kada ću moći da točim svoje domaće piće. Sve sam lepo zamislio. Čak sam pomislio kako bih mogao da počnem da čuvam prigodne boce (staklene, a ne obične plastične od vode). Baš kad me je krenulo, snove mi je srušilo saznanje da je pečenje alkohola u kućnoj radinosti krivični prekršaj u Britaniji (a verujem i u većini država EU). Kao razne dobre stvari u životu, pečenje rakije spada pod razne zakone i propise koji mogu da natovare kaznu i krivičnu prijavu. Nisam siguran kako bi iko mogao da dozna za moju pecaru, ali smatram da je bolje da se manem toga.
Tako da ću morati da ostavim to iskustvo za putešestvije po Balkanu, podstaknuto rakijom. Ponosan sam što sam tokom godina ispio sokove mnogih balkanskih šljiva, većinom domaće i poslužene iz domaćinovih ruku. Susreo sam se sa alkoholnim pićima mnogih balkanskih voćki i uživao sam u svakoj kapljici. Premda se na neke od njih trebalo navići, uvek sam im pružao priliku da me opčine svojom čarolijom. Na zabavama, obaveza kao dobrog gosta bila mi je da podelim nekoliko čašica domaće rakije sa domaćinom i rado sam se privikao na ugodni obred sipanja pića kad mi prijatelji dođu u kuću u bilo koje doba dana. U selima sam obično dobijao domaću rakiju, a tokom poseta Beogradu uživao sam mnogih večeri probajući razne vrste tokom obilaska posebnih rakija-barova. Za običaj obilaženja kafana u potrazi za rakijom krivim prijatelja Marka Janketića.
Premda se ne radujem budućim mesecima kada će mi kuća, bašta i život biti okrenuti naglavce, teši me pomisao da još imam šest različitih vrsta domaće rakije štekovane u frižideru i na policama. Nadajmo se dugom toplom letu tokom kojeg ćemo uživati u večerima kada delimo piće s dobrim prijateljima. Živeli!
Markus Ejgar je britanski novinar, PR menadžer i autor bloga W!LD RooSTeR. Strastveni je ljubitelj filma, muzike i dobrih knjiga, a na svom blogu redovno izveštava o savremenoj kulturi u Srbiji i na Balkanu. Uživa u svirkama i malo toga voli više od odlične hrane s dobrom bocom vina.
Prevod sa engleskog: Ranko Trifković
