WANNABE MAGAZINE: Kako je počela tvoja muzička karijera?
David Micić: S obzirom na to da sam odrastao u muzičkoj porodici i da sam oduvek bio okružen muzičarima i muzičkim instrumentima, sa samo četiri godine sam pod uticajem svoga oca počeo da učim da sviram bubnjeve, što mi je dalje pomoglo da lakše napredujem u neparnim ritmovima i poliritmiji, koja danas čini važan deo mog kompozitorskog stvaralaštva. Međutim, nisam se dugo zadržao na bubnjevima, već sam nakon 6 godina upisao klavir, kako bi se usavršavao u harmoniji i samoj kompoziciji.
Kako je došlo do toga da si postao poznat kao gitarista?
Budući da klasična muzika i izvođenje tuđih dela nije bilo ono u čemu sam pronalazio sebe, počeo sam da učim da sviram gitaru. Imao sam prilike da radim sa profesorima, kao što su Petar Jelić, Nenad Gajin Coca, Danilo Karamarković, Bata Kostić, Thaddeus Hogarth, David Fiuczynski i Joe Musella. Danas je gitara primarni instrument na kome komponujem i koji mi pruža mogućnost da maksimalno izrazim svoju kreativnost.
Kako bi definisao svoj muzički pravac?
Muziku ne biram prema pravcima, nego prema kvalitetu. Koliko dobrih stvari mogu da čujem u progresivnom metalu, jazz rocku i fushionu, toliko lepih i zanimljivih elemenata ima i u narodnoj muzici, a imajući u vidu područje u kome rastem, veliki uticaj na moju muziku imaju moderni zapadnjački zvuk i tradicinalna muzika sa Istoka.
A kako bi definisao svoj modni stil?
Muziku ne nosim na sebi, nego u sebi. Oblačim se u skladu s prilikom i raspoloženjem. Nisam neko ko prati trendove i više će mi privući pažnju neko ko se izdvaja po svojoj originalnosti, a ne po markiranoj odeći.
Na čemu trenutno radiš?
Destiny Potato je projekat na kome trenutno radim, zajedno sa našim mladim perspektivnim muzičarima, sa ciljem da uradimo nešto kvalitetno i vredno pažnje. Drago mi je što ovaj projekat postaje sve zapaženiji kako kod nas tako i u inostranstvu.
S obzirom da si student na prestižnom univerzitetu Berklee College of Music, kakvi su ti planovi za budućnost?
Najveća želja mi je da radim muziku za film, video igrice i pozorište, ali da bih to ostvario potrebno je da nastavim sa školovanjem. Sticajem okolnosti sam već godinu dana u Srbiji, pošto nisam uspeo da dobijem finansijsku pomoć za drugu godinu. Međutim, to vreme sam iskoristio da sarađujem sa mnobrojnim zvezdama sa domaće estradne scene. Glavna preokupacija mi je da nađem stipendiju kako bih nastavio svoje školovanje u Bostonu.
Šta radiš kad ne stvaraš muziku?
Pored muzike me privlači fotografija, pa kada nađem vremena šetam gradom i fotkam zanimljivosti kojih uvek ima. Kao svaki dvadesetogodišnjak, volim da izlazim i da se provodim sa drugovima i da se viđam s devojkom.
Omiljena hrana?
Definitivno suši, omiljeni mi je klasika – California rolls. Takođe volim da kuvam, trenutno usavršavam meksičku kuhinju, a život ne mogu da zamislim bez čokolade.
Šta želiš da nam poručiš za kraj?
Tanka je linija između sudbine i želje za životom, a želja za životom je sama po sebi i glavni aspekt življenja. Što po mom mišjenju predstavlja problem. Smatram da čovek može da ima mnogo veću kontrolu nad svojim životom, samo je potrebno da ima san. A verovanje u sudbinu nas sputava ka tom cilju. Sanjajte lude snove, pošto se snovi definitivno ostvaruju onima koji u njih veruju!
Jovana Miljanović je, pre svega, veliki sanjar. Piše pesme, priče i svoj neobični blog. Oseća potrebu da uvek bude u toku sa najnovijim informacijama iz sveta – kako bitnim, tako i nebitnim. Živi za putovanja, druženje, modu, umetnost i ukusnu hranu. Omiljeni citat: “per aspera ad astra”. Spremna na sve da ostvari svoje snove.
