Ako pogleda iza sebe, svaka treća žena mogla bi da izdvoji tri muškarca sa kojima je doživela potpuni ugođaj, podjednako odmerila snage ili nosila pantalone. U novčanom smislu.
Oduvek važi ona stara da kavaljer treba da plati piće, večeru i udovolji svojoj dami. To je, kako kažu pripadnici jačeg pola, u njihovoj krvi, u domenu njihovog ega. Ali, da li svaki muškarac ima gen za “platiti račun na sastanku”? Jednom prilikom uverila sam se da nije uvek tako.
Na jednoj zabavi upoznala sam jednog veoma simpatičnog momka. Fin, sa lepim manirima, lepih ruku, sa još lepšim satom, obučen s ukusom. Činilo se da obećava. Posle nekog vremena, nekoliko laskavih reči, razmenili smo brojeve i kroz nekoliko dana sastanak je bio ugovoren. Ja sam, kao i svako žensko, izvršila velike pripreme, izabrala najlepše za obući i, puna entuzijazma, krenula na dogovoreno mesto. U tačno dogovoreno vremena moj pratilac me je pokupio kolima i ubrzo smo se našli na reci, u divnom restoranu, udubljeni u razgovor uz ukusnu večeru i divno vino. Slagala bih kada bih rekla da mi kroz glavu nije proletela misao kako je ovo jedan od onih savršenih izlazaka o kojima gledaš u filmovima.
Na trenutak sam zaboravila na ono čudo što otkucava kada mi je otkucalo u glavi da je već kasno. Na moje insistiranje zatražili smo račun i konobar je ažurno doneo listak sa povisokim brojem. Ali, sta je to za ovakvog macana, pomislila sam i osmehnula se. Moj kavaljer mi je uzvratio osmehom i zamolio me da sačekam trenutak da ode do kola po novčanik koji mu je tamo ostao. Mislim da je minut prošao i uši mi je pogodio zvuk motora na automobilu, a oči zaslepio bljesak farova. Moj “perfect date” odlazi u rikverc, ne gledajući napred i ostavljajući me zabezeknutu. I praznog novčanika. Da se, u tom trenutku, račun mogao platiti besom (ili blamom), ostao bi mi i kusur.
Razmišljala sam o ovom nemilom događaju narednih nekoliko dana. Sama, a i sa drugaricama. Zanimalo me je koliko je danas zaista na ceni stara muška navika u vezi sa plaćanjem računa. Možda su momci pošli za idejom nas žena u borbi za ravnopravnošću, pa je deliti račune postalo norma. Norma koju su neki, očito, prihvatili zdravo za gotovo i izbegli pražnjenje novčanika. Razmišljajući, iznedrila sam par dobrih zaključaka, ali i jedno pitanje: šta raditi kad gen za muškost zakaže? Lupiti šakom o sto ili lupiti šamar svojim očekivanjima? Poneti pantalone ili se prikloniti primeru, zadići suknju iznad kolena i pobeći?
Natalija Krstić se često zapita da li celi život provedeš u tišini jer se plašiš da ćeš reći nešto pogrešno. Ako te niko ne čuje, kako će onda naučiti pesmu koju pevaš? Ona daje svoj glas, svoje mastilo i papir, pokret ruke i treptaj oka. Ona voli svoje prijatelje, porodicu, voli sreću koju donose male stvari. Njene misli su čiste, ona misli da voli, ona veruje, veruje…