Saznao sam jednu prilično čudnu priču, jednu od onih koje se obično svrstavaju u tabloidni sadržaj i pojavljuju na kraju informativnih emisija. Radilo se o hrabroj penzionerki koja se izvukla iz dubokog bunara. Koristeći se samo svojim golim rukama, ova osamdesetogodišnjakinja je ispuzala iz jedanaest metara dubokog bunara u koji je upala pokušavajući da snabde vodom svoj dom u selu Ivanje u južnoj Srbiji.
Čini se da je ova starica iz situacije izašla pomalo potresena, ali nikako prestrašena onime što joj se dogodilo. Nakon što se popela na površinu, Visiljka Lazović je rekla “Dosadilo mi je da čekam da neko dođe i spasi me. Postajalo je hladno, pa sam se sama popela.”
Dok je ovo jedna šarmantna priča prolazne aktuelnosti, meni je više pažnje privukao način na koji je ona pokazala da, uprkos našoj usmerenosti na moderan način života, i dalje osećamo blagonaklonu “slabost” za nežne sepija prizore iz ruralnog života. Srbija ovo zna bolje od većine drugih, jer je to zemlja gde se sve više priča o modernom životu u selima, a ulaganja u lokalni razvoj izvan Beograda su sve veća.
Srbija je država razlika, što je jedna od stvari koja je čine primamljivom turistima. Zaista, malo je država u kojima sam doživeo tako drastičan kontrast između gradske vreve i seoske idile.
Beograd je metropola u kojoj se kultura i trgovina svakim danom sve više razvijaju, koja vrvi od barova i lepih ljudi i polako gradi reputaciju idealne destinacije za “city break”. Ali, potrebno je samo “skoknuti” iz Beograda u njegovo neposredno okruženje i sve poprima prilično drugačiji karakter. Polja sa balama sena, kao zakrpe na pejzažu valovitih brdašaca, razdvajaju razasute gradiće i sela, stvarajući rustičnu sliku koja podseća na stara vremena.
Iskušenje da privuku našu pažnju na slikovite seoske prizore može da bude preveliko za ljude koji promovišu zemlju. Uprkos sjaju novih, skupih mostova, noćnog života i prilika za međunarodne investicije, slike konjskih kočija i oronulih koliba ostaju “obične” među svime što šefovi turizma prikazuju.
Pre nekoliko godina, ova slika farmera koji nose seno na pijacu je češće vezivana za Mađarsku i Rumuniju. Tokom njihovih pred-EU dana, ove zemlje su predstavljane kao ruralni rajevi na pragu Evrope. Izgledale su manje preteće, mirnije. Možda postoji nešto više od slučajnosti u slici koju Srbija sada propagira.
Naravno, igranje na kartu ruralnosti je nešto što nam je u Engleskoj dobro poznato, jer su ovde mnogi gradovi i preduzeća napravili bogatstvo koristeći se prizorima i duhom “starih vremena” (ye olde worlde tyme). To je taktika koja mora biti poznata srpskim ugostiteljima koji koriste svaku priliku da iskoriste svoju “istorijsku” vrednost ne bi li privukli potkupljive turiste.
Postoje i povremena ukrštanja, kada seoski život “procuri” u urbani. Jasno se sećam kada sam video vremenskim prilikama izmučenog starca koji vozi svoju uradi-sam-motocikl-prikolicu na obroncima Beograda. To je samo po sebi bilo dovoljno da pogledam, ali da okrenem glavu me je zapravo naterala činjenica da je ogromna svinja bila pozadi. Ovo je verovatno bila njena poslednja vožnjda (mada bi vegetarijanac u meni voleo da veruje da je veseli seljak jednostavno vodio svog ljubimca na vožnju).
Možda ovaj život u dve brzine trenutno pomaže Srbiji da postane toliko privlačna turistima koji otkrivaju mešavinu modernog gradskog života i opuštanja u selu. Ipak, to ne znači da ljudi iz sela ne umeju da žive život u brzoj traci. Zaista, postoji dosta toga što pokazuje da je moguće “podivljati u selu”.
To je posebno u vezi sa Srbijom: stalni osećaj da ste na raskrsnici kultura i načina života, gde se svetovi bukvalno sudaraju. Suština “srpskog” ne treba da bude izgubljena u žurbi ka modernizaciji i poboljšanjima. Promene će doći, standardi moraju da se podignu, ali duša srpskog života bi trebalo da ostane netaknuta.
Markus Ejgar je britanski novinar, PR menadžer i autor bloga W!LD RooSTeR. Strastveni je ljubitelj filma, muzike i dobrih knjiga, a na svom blogu redovno izveštava o savremenoj kulturi u Srbiji i na Balkanu. Uživa u svirkama i malo toga voli više od odlične hrane s dobrom bocom vina.
Prevod sa engleskog: Uroš Pajović
