Život donosi mnogo odgovornosti. Kako rastemo, spoznajemo važnost pokazivanja poštovanja prema drugima, preuzimanja odgovornosti za svoje postupke i brige o svojoj okolini i svemu u njoj. Za mnoge, prvo ovakvo iskustvo je briga o kućnom ljubimcu. Mačke, psi i ostale male životinje koje dovodimo u svoje domove oslanjaju se na nas da ćemo ih hraniti čistiti i brinuti se o njima. Delimo svoje živote sa njima, a oni nam uzvraćaju svojim prijateljstvom i ljubavlju.
Nije neobično da mala deca žele da dobiju ljubimca kao poklon. U ovo doba godine, to se posebno čini kao savršen poklon. Ali, često ni roditelji ni deca ne razmišljaju o dugoročnim posledicama i da nekad priželjkivani poklon može da postane neželjeni teret čim se stvarni faktori uključe. Životinje se moraju hraniti, voditi u šetnju i zahtevaju posebnu brigu, a iznos prvog računa kod veterinara može da označi kraj priče za mnoge ljubimce.
Ja sam imao sreću da sa ljubimcima živim ceo život. Imali smo mačke, pse, zečeve i druga mala stvorenja kada sam bio mali, ali mačke su ostale konstanta u mom životu. Tokom nekoliko godina nakon studija, kada sam živeo sam i bez ljubimaca, osećao sam da nešto nedostaje. Moja kuća nije bila dom. Zato sam to promenio prvom prilikom.
Kada smo osnovali dom u Londonu pre skoro sedamnaest godina, moj prijatelj i ja smo posetili ogranak Cats Protection skloništa da odaberemo dvoje novih mačića. Dok smo razgledali kaveze, očarani svakim klupkom krzna velikih, mokrih očiju, pažnju nam je privukao jedan poseban kavez. Jedno mače crnog tela i belog stomaka vrištalo je iz sveg glasa. Iako samo mladunče, bilo je toliko uporno i odlučno da privuče našu pažnju. Njegov cimer u kavezu bio je još manji i, takođe, crno-beo. To je bilo to: bili smo odabrani. Napustili smo sklonište sa svoja dva mačeta i sledećih šeasnest i po godina smo podelili sa Aleksom (upornim) i njegovim bratom Sašom.
Na žalost, Aleks je uginuo prošlog meseca. Iako je bio prilično star, i dalje je bio mače u duši i vrlo dopadljiv. Želeo je da bude uz nas što je više moguće i često bi se uveče skupio uz nekoga. Njegov mladalački duh načinio je njegovu smrt još šokantnijom. Na sreću, nije trpeo bol ili teškoće tokom svojih poslednjih dana, što je velika uteha. Njegov brat Saša je još uvek sa nama i sedeo je sa mnom dok sam pisao ovaj članak. Kao i nama, čini se da i njemu Aleks često nedostaje, ali imamo uspomene na sedamnaest zajedničkih godina i život se nastavlja. Sada je naša pažnja posvećena Saši.
Očigledno, ja jako volim životinje i planiram da svoj život sa njima podelim. Ipak, postoje ljudi koji su manje očarani mišlju da imaju ljubimca u svom domu, što se često može pretvoriti u hladnokrvni prezir, koji možemo videti u skorim YouTube klipovima. Krv mi proključa kada vidim takvu okrutnost i zlobu koju ispoljavaju ti uvrnuti zločinci.
Tokom svojih putovanja kroz Balkan, bio sam iznenađen brojem pasa i mačaka lutalica koje se muče na ulicama. Gradovi i sela širom Balkana puni su napuštenih pasa i divljih mačaka koji se bore za ostatke. Mnoge od ovih životinja su očigledno nekada imale dom, ali više nisu poželjne, uglavnom jer su ostale trudne ili bolesne, pa su sada primorane da se bore za sebe u smeću i prljavštini iza svojih nekadašnjih domova i prodavnica. Postaju ofucani i prljavi, slabi i oboleli. Ubrzo većina njih umre zbog oštre zime, bolesti ili od udarca automobila.
Na sreću, neki ljudi daju sve od sebe da se bore za životinje na ulicama. Viđao sam ljude koji pune plastične činije hranom i vodom, dok vlasnici nekih prodavnica čak kupuju posebnu hranu za “ljubimce” u blizini njihovih radnji. Te životinje su srećne, a ima ih po celom Balkanu. To sam viđao i u sporednim ulicama u Banja Luci, Kotoru i Ohridu, gde činije sa vodom i hranom za ljubimce pokazuju koliko je ljudi koji se brinu za životinje na ulicama.
Kada se šetam blizu pijace na Zelenom Vencu u Beogradu, obično neko vreme provedem sa mačkama i psima u obližnjem parku, posvetim im malo pažnje i dam malo hrane kupljene na pijaci. Kada sledeći put po hladnom vremenu budete prolazili pored lutalice, bilo bi lepo da izdvojite malo vremena da pomognete ovim životinjama. Na primer, proverite imaju li toplo i suve mesto za spavanje ili ih povedite kući. Oni ne traže mnogo, a zauzvrat daju mnogo više.
Markus Ejgar je britanski novinar, PR menadžer i autor bloga W!LD RooSTeR. Strastveni je ljubitelj filma, muzike i dobrih knjiga, a na svom blogu redovno izveštava o savremenoj kulturi u Srbiji i na Balkanu. Uživa u svirkama i malo toga voli više od odlične hrane s dobrom bocom vina.
Prevod sa engleskog: Uroš Pajović
