Voli me danas!

Voli me danas!

Prethodne tekstove iz ovog serijala možete pročitati ovde.

“Kad neko potpuno upozna područje ljubavi, svet – koliko god nesavršen bio – postaje bogat i prekrasan jer se sastoji samo od mogućnosti za ljubav.”

slika 119 Voli me danas!

Prava i istinska ljubav svet je za sebe, nezavisna od spoljašnjih okolnosti i uticaja

U trenucima kada je pored nas voljena osoba, verujemo da je ceo svet naš. Ne zaboravljamo probleme i napornu svakodnevicu, ali pronalazimo ventil i punimo baterije, postajući spremni za nove bitke sa životom. Ljubav ne bira ni vreme, ni mesto, ni odgovarajući trenutak. Za nju uvek moramo biti spremni! Sam dar ljubavi jeste dar opstanka, jer ljubav je najvažniji i najveći pokretač, i sama srž postojanja, a kada imamo sa kim da podelimo nevolje, nijedna nam ne deluje tako strašno ili nesavladivo. Svet postaje lepše mesto, jer ma koliko da su životne okolnosti komplikovane, svesni smo da udišemo isti vazduh i smejemo se pod istim nebom sa osobom koju volimo, te da nas čekaju njeni zagrljaji i dodiri koji će bar na trenutak odagnati ponekad surovu stvarnost.

“Narandža na stolu
Tvoja haljina na podu
A ti u mojoj postelji
Blagi poklon trenutka
Svežina noći
Toplota moga života.

slika 215 Voli me danas!

Često nam i više od voljene osobe nedostaju upravo čarobni trenuci koje ljubav donosi

Kad sagledamo ljubav, ona je zbir na hiljade divnih, emotivnih i dragocenih trenutaka koje smo delili sa voljenom osobom. Sitnice poput mirisa, pokreta, boja, dodira i reči jesu ono što osvaja naše srce i ostaje dugo, dugo urezano u pamćenje. Nekada, ako se ljubav i završi, sa nostalgijom se sećamo trenutaka koji su nas očaravali i ispunjavali svaku poru našeg bića, i često nam i više od voljene osobe nedostaju upravo ti čarobni trenuci koje ljubav donosi. Trenuci prožeti najfinijim spletom stvarnosti i naših ostvarenih želja, u kojima shvatamo koliko je čudo život.


Stefana Pavlović: “Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza, gde nikad ne vlada red, gde ima i svađe, i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred!”