Ivan Mihailović je ove godine diplomirao glumu u klasi Dragana Petrovića Peleta na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Trenutno ga možete gledati u pozorištu Boško Buha i to u predstavama “Vasilisa Prekrasna” i “Tom Sojer i đavolja posla”, a već od naredne godine i u seriji “Vojna akademija” na RTS-u. Ovaj mladi glumac, čije ćete ime mnogo češće čuti u budućnosti, govori nam o svom poslu, privatnom životu i planovima za budućnost.
WANNABE MAGAZINE: Kada i kako je gluma postala tvoj životni poziv?
IVAN MIHAILOVIĆ: Pre fakulteta i ulaska u profesionalne vode, glumom sam se bavio amaterski dugi niz godina. Počeo sam sa recitovanjem u osnovnoj školi, a onda krenuo u dramski studio Sandre Rodić Janković i tako je to krenulo. Zarazio sam se glumom jako rano i evo ta me zaraza drzi i dan-danas istim intenzitetom.
Koji su tvoji glumački uzori, zbog čega ih ceniš i sa kim bi voleo da radiš na nekom projektu u bliskoj budućnosti?
Ima mnogo glumaca koje cenim i od kojih bih voleo da učim u praksi. A želja mi je da u bliskoj budućnosti zaigram u nekom pozorišnom komadu sa svojim profesorom Peletom.
Diplomirao si u klasi Dragana Petrovića Peleta, a tvoje kolege pokazale su se priličnom uspešnim. Da li te njihov uspeh motiviše za dalji rad?
Naravno da motiviše. Mi smo čudesna klasa sa mnogo kvaliteta i zdrave energije koja je veliki pokretač i podrška.
Da li je i koliko glumcima bitno formalno obrazovanje?
Bitno je. Fakultet ti omogućava veliki spektar mogućnosti, probaš mnogo različitih stvari, ispituješ sebe i svoje mogućnosti i tokom školovanja usvajaš način pristupa radu, koji te suštinski čini profesionalcem.
Šta misliš da je potrebno za “probijanje” jednog glumca u Srbiji?
Talenat da znaš da pokažeš talenat. Treba razviti osećaj da u pravo vreme budeš na pravom mestu i time povećaš mogućnost da ti se dogodi sreća.
Reci nam nešto o izboru svoje diplomske predstave.
To je komad “Ludi od ljubavi” od Sema Šeparda. Vrlo izazovan i zanimljiv tekst koji smo Tamara Dragičević i ja pokušali da uradimo na jedan potpuno drugačiji način od onog kako se taj komad obično radi. Sami smo režirali, osmislili scenografiju, kostime, muziku… Vrlo sam zadovoljan i ponosan na posao koji smo uradili.
Trenutno snimaš seriju “Vojna akademija” o životima mladih kadeta. Kako bi opisao rad sa ostalim mladim glumcima?
Kolegijalan i prijatan. Družimo se, slušamo jedni druge i verujemo, što je jako bitno, jer gluma je ipak kolektivni čin i strahovito je važno imati oslonac u partneru.
Kao student počeo si da radiš u pozorištu za decu. Da li je predstavu teže približiti deci ili odraslima?
Nema velike razlike osim što su deca mnogo iskrenija, za razliku od odraslih i ne tolerišu kada je nešto dosadno ili nejasno. Potrebna je velika koncentracija i angažman da bi uspeo da održiš pažnju deci tokom cele predstave. Treba igrati ozbiljno, jer ako ti sam ne veruješ u bajku, deca neće sigurno.
Šta te najviše privlači – film, serija ili pozorište, i zašto?
Ne mogu da razdvojim te tri stvari. Gluma je jedna i svaki medij je na svoj način poseban i izazovan za mladog glumca.
Smatraš li modu bitnim delom svoje svakodnevnice?
Volim da se lepo obučem, imam neki svoj stil, ali nije mi važno i ne pratim mnogo modne trendove.
Koje modne marke privatno voliš da nosiš?
Volim da nosim stvari koje se meni vizuelno sviđaju i odgovaraju mom karakteru i nikada mi nije kriterijum modna marka. Starke uvek imam u svom ormariću za cipele i obožavam ih.
Opiši nam jednu svoju dnevnu i večernju odevnu kombinaciju.
Univerzalna kombinacija su starke, farmerke, karirana košulja.
Da li ti je i koliko kod devojke bitan stil oblačenja?
Da, jako mi je bitan.
Poznato je da mladi ljudi iz sfere umetnosti traže stabilnost u porodici ili dugoj vezi. Koliko su ti ovi faktori bitni u životu i šta tebe drži na zemlji?
Mislim da svaki čovek mora imati neku svoju mirnu luku iz koje će crpeti snagu. Za mene je porodica jako važna. Nju treba čuvati i negovati, jer u suprotnom ljudi postaju nervozni, neispunjeni i usamljeni u gomili, bez obzira na rezultate i uspehe u profesionalnom životu.
Koju bi pozorišnu predstavu i film preporučio našim čitaocima i zašto?
Preporučio bih predstavu “Jastučko” u Beogradskom dramskom pozorištu. Predstava je komična, tužna, dirljiva, emotivna… Svideće se ljudima različitih ukusa. A ako neko nije gledao film “Milioner iz blata”, obavezno neka ga pogleda.
Kako i gde provodiš slobodno vreme?
Kada je lepo vreme smiruje me pranje kola u dvorištu kod bake i deke, a volim često da idem pored reke i da zamišljam da je ta reka u stvari more.
Koja mesta za izlazak u Beogradu rado posećuješ?
Često idem na svirke. Volim da odem u Zemun, na primer u Reku ili do Korčagina na dobru narodnu muziku. Sve zavisi od raspoloženja i društva.
Koju vrstu muzike voliš da slušaš?
Rokenrol je muzika koju volim najviše, ali generalno volim dobru i kvalitetnu svirku, bez obzira na pravac muzike.
Omiljeni citat?
“Al’ neka svako od vas
bar mrvicu detinjstva
ponese krišom u ruci
i sačuva u glavi.
Možda vas bez te mrve
neću ni sresti,
ni stići…”
Šta od tebe možemo očekivati u budućnosti?
Očekujte da neću posustati i da ću se truditi da sve što radim radim maksimalno posvećeno i profesionalno.
Imaš li poruku za čitaoce Wannabe Magazine-a?
Imam. Pročitajte moj omiljeni citat.
Anđela Najdanović voli da voli. Život. Modu. Amelijin Pariz. Kerin Njujork. Pozorište. Vogue. Beograd. I to u proleće. Uz miris jorgovana. Obožava kada je njen iPod shuffle iznenadi glasom Louis-a Armstrong-a dok se šeta beogradskim asfaltom. U podne. I uživa u sladoledu. Sa ukusom maline. Sour&Sweet. “J’aime bien les couchers de soleil. Allons voir un coucher de soleil…”
