Rođeni Beograđanin, glumačko obrazovanje je stekao na Akademiji umetnosti BK u klasi prof. Mirjane Karanović, njegovo ime je Lazar Dubovac. Pored toga što glumi, Lazar i piše, najčešće za decu. Voli grad u kome je rođen i sve one životne lekcije koje nauči baveći se glumom.
WANNABE MAGAZINE: Kako si se odlučio za glumačko zanimanje?
LAZAR DUBOVAC: Stalno se pitam da li sam ja odabrao glumu ili je gluma odabrala mene. Znao sam da ne želim da imam određeno radno vreme i da ne želim da se bavim poslom u kom svaki radni dan izgleda identično. Kao glumac nemam određeno radno vreme i zaista mi se svaki dan razlikuje. Kroz glumu mogu da budem šta god poželim. I doktor i policajac i advokat… i padobranac i vozač “formule jedan” i kosmonaut… Gluma je moje more zanimanja.
Koliko je saradnja sa velikim imenima naše glumačke scene doprinela razvijanju tebe kao glumca?
Saradnja sa glumcima kao što su Dubravka Mijatović, Tanasije Uzunović, Zlata Numanagić ili Vojin Ćetković, promene mladog glumca u potpunosti. Sazreo sam i kao čovek i kao glumac nakon rada sa njima. Nauče te da brže razmišljaš i da lakše dođeš do rešenja. Ali najdragocenije je što sam shvatio da se i oni suočavaju sa istim problemima kao i mladi glumci. Samo što su iskusniji i lakše podnose pritisak koji ova profesija nosi sa sobom.
Pozorište ili film?
Za sada biram pozorište, zato što postoji višenedeljni proces proba. Svakoga dana možeš da dolaziš sa novim idejama, novim rešenjima. U pozorištu imam više vremena da se bavim ulogom. Na televiziji i filmu je malo drugačije. Proces pripreme uloge mora da se odigra pre nego što počne snimanje, jer kada nešto snimiš onda to više ne možeš da popraviš. U pozorištu uvek možeš da popraviš ono u čemu grešiš, čak i posle premijere.
Koju predstavu bi izdvojio iz repertoara beogradskih pozorišta, osim onih u kojima i sam igraš, i zašto?
“Doktor Šuster” u Zvezdara teatru. Zato što je to predstava na kojoj ćete se iskreno smejati od početka do kraja. A smeh nam je ovih dana preko potreban.
Postoji li trenutak koji smatraš prelomnim za svoju popularnost?
Pitanje je šta je popularnost u Srbiji. Danas svako može da bude popularan. Dovoljno je da se skine go i prošeta Knez Mihailovom i svi će u roku od par sati znati za njega. Kada sam ja u pitanju, mislim da je popularan Mališa, lik koji igram u seriji “Moj rođak sa sela”, a ne ja. Ljudi ne znaju ništa o meni. Poistovećuju me sa Mališom, a ja imam vrlo malo sličnosti sa njim.
Koja je tvoja trenutno najveća preokupacija van javnog života?
Pisanje. Pišem kad god imam slobodnog vremena. Najviše pišem za decu. Radim adaptacije poznatih bajki, ali pišem i drame na originalnu temu. Nekoliko mojih komada se već godinama prikazuje u pozorištima za decu.
Smatraš li sebe modernim u najširem smislu, po pitanju odevanja, životnog stila, načina života?
Ne pratim modne trendove, ne interesuje me šta ljudi oko mene rade ili nose, živim svoj život onako kako ja želim. Mnoge stvari iz prošlosti su prevaziđene i ne treba im se vraćati, ali postoje neke vrednosti kojih se pridržavam i ne želim da odustanem od njih bez obzira šta okolina misli o tome.
Šta podrazumeva tvoja idealna odevna kombinacija?
Starke, farmerke i obična pamučna majica.
Muzika je umetnost izražena pomoću tonova. Šta ona predstavlja za tebe i koje se to pesme nalaze na samom vrhu tvoje muzičke liste?
U muzici ponalazim inspiraciju. Ne mogu da zamislim dan bez dobre pesme. Neke od njih su: Rundek – “Sanjam” kao i “Sedim i gledam se kako postojim”, a sa poslednjeg albuma “Plavi avion”. Sade – “No ordinary love” i Hair – “Let the Sunshine in”. A poslednjih nedelja i Darkwood Dub & Bisera – “Nešto sasvim izvesno”.
Izdvoji nam jednu knjigu kojoj se uvek vraćaš.
Mnogo je takvih. Kada čitam knjigu, uvek je negde u blizini i obična olovka. Podvlačim rečenice koje ostavljaju najjači utisak na mene. Nakon nekog vremena otvorim knjigu i pročitam samo ono što sam podvukao. Odmah znam o čemu se radi u knjizi, kakav je utisak ostavila na mene i na koja razmišljanja me je nagnala. Ako moram da izdvojim jednu onda je to Egziperijev “Mali princ”.
Postoji li grad koji ćeš pamtiti ceo život?
Beograd. Moj Beograd. Ako bih i otišao iz Beograda, morao bih da mu se vratim. A od onih koje sam obišao u inostranstvu – Peking. Čaroban spoj tradicionalnog i modernog.
Kako definišeš svoj najvažniji životni cilj?
Da budem svoj. Da ostanem zdrave pameti bez obzira na sve okolnosti koje nam nameću. Da ne pristajem na kompromise. Svako od nas ima pravo da živi život onako kako ga zamisli. Rečenica koju najčešće ponavljam je – Ne diraj me, ne diram te!
Šta da očekujemo od tebe u bliskoj budućnosti?
Vreme je za promene. Vreme je da se mladi glumci izbore za svoje mesto u ovoj zemlji. Očekujte me na čelu kolone mladih ljudi koji će se za te promene boriti.
Jovana Katić – Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima i venčanjima. Svoju kreativnost ispisuje na stranicama svog bloga Juliet’s Pen.
