Malo naših pevačica se može pohvaliti da su karijeru gradile bez skandala i isključivo vrhunskim glasom, jedna od njih je naša današnja sagovornica – Tanja Banjanin. Tanja nije oduvek mislila da će se baviti muzikom, stoga je i diplomirani pravnik. Međutim, ljubav prema muzici i muzička karijera postali su joj najbitniji segment života. Naša pop pevačica pobedila je na Budvanskom festivalu 1997. godine i to smatra prekretnicom u svom životu. Do sada ima objavljena četiri albuma. Kako voli dinamičnost i raznovrsnost ona je i pomoćnica Pokrajinskog sekretara za sport i omladinu, a takođe i član Pokrajinskog saveta za borbu protiv droge. Tanji je pak najdraža uloga mame Staše i Novaka.
WANNABE MAGAZINE: Znamo da ste diplomirani pravnik, pa nas zanima kako Vas je životni put okrenuo ka muzici?
TANJA: S obzirom na to da nisam planirala da se profesionalno bavim muzikom (zato sam završila fax), moglo bi se reći da se desilo slučajno, sticajem okolnosti. Sa druge strane, ako se uzme u obzir koliko sam radila na pevanju i to baš od malih nogu, teško da bi se moglo reći da se išta dešava slučajno. Počelo je, što je apsurdno, od najtraumatičnijeg događaja u mom životu. Tata mi je umro pre 18 godina i ja sam posle toga “pukla”, što bi se reklo. Tačnije, nisam mogla da pevam, ni da pomislim na to, a da ne zaplačem. Baš zato sam prihvatila poziv da učestvujem u “Muzičkom toboganu”, u novoj rubrici “Nekad i sad”, i logika mi je bila, ako to ne izguram u prisustvu toliko ljudi, dece, kamera… onda mi pomoći nema.
Međutim, uspela sam i vratila sam se kući zdrava. Mama kad je to videla, rekla je: “Ti se moraš baviti muzikom!”. A kad moja mama nešto kaže, to tako i bude. I tako to bi. Ona je uspela da nabavi novac, a pošto sam poznavala i Dragana Okuku (fudbalskog trenera koji je tada radio u Srbiji, a sada je u Kini). On me je, kada je čuo moj demo snimak, upoznao sa Željkom Samardžićem koji je tada bio na vrhuncu i on me je uveo u taj “profi” muzički svet. Eto, tako je to počelo, i u tim okolnostima.
Osoba koja je Tanju uvela u muzičku mašinu bio je Željko Samardžić
Sa pesmom “Ja činim sve” pobedili ste na Budvanskom festivalu 1997. godine, da li je to bio najbolji trenutak u Vašoj karijeri?
To je svakako bio poseban trenutak i definitivno prekretnica u mojoj karijeri. Od situacije kada me niko nije znao, odjednom pobeda, vatromet u moju čast, svi novinari okrenuti ka meni… Poseban trenutak, da! S tim što sam ja, što se tiče pevanja, do tog nastupa bila već i kuvana i pečena.
Tanja Banjanin zaista čini sve! Osim što ste izvrsna pevačica i fakultetski obrazovana osoba, Vi ste pomoćnica Pokrajinskog sekretara za sport i omladinu, a takođe i član Pokrajinskog saveta za borbu protiv droge. Kako ste se odlučili na takav spoj profesija?
Ja volim različitost, jer ona donosi dinamiku u životu. Sa jedne strane pevanje koje podrazumeva poseban pristup, tempo života, krug ljudi i sa druge strane, državni posao, da tako kažem, koji je dijametralno drugačiji. Ipak, i jedno i drugo mi odgovora. I u jednom i u drugom se nalazim. Što bi rekao Voja Aralica, ja mu dođem nešto kao dr Džekil i mr Hajd.
Prvi anti-droga festival u Srbiji - “Muzikom protiv droge”
Da li naša pop diva nekada zapeva i narodnjake? Šta privatno slušate?
Zapevam narodnjake ponekad u zavisnosti od situacije. Ako sam u dobrom društvu, u dobroj kafani, uz dobro iće i piće, zapevam! Što da ne? Ali, retko mi se to dešava, jer nemam vremena. Privatno slušam sve i svašta, osim narodne muzike. U stvari, kad malo bolje razmislim, generalno ne slušam domaću muziku. Samo stranu.
Izdali ste četiri muzička albuma “Tanja Banjanin” (1996), “Ljubav ima ime” (1998), “Tama i svetlo” (2000) i “Igra” (2010), i najavljuje se singl za novu 2013. godinu, da li možemo očekivati i novi album?
Singl možete očekivati, album teško. Suludo mi je da snimim album, nema nikakvog tržišnog rezona, a prevelik je luksuz.
Možemo uskoro očekivati Tanjin novi singl
Čuli smo da su Vam najdraže dobre, klupske svirke sa bendom, i da niste preteran fan velikih koncerata kao na primer u “Kombank Areni”? Da li je to istina?
Preterano bi bilo reći da nisam fan velikog koncerta u… kako ste rekli “Kombank Areni”?! Pa, zar ne beše “Beogradska arena”? Elem, volela bih ja i takav koncert, plivala bih u njemu kao riba u vodi. Ali on iziskuje puno vremena, veliku organizaciju, veliki novac, tim namazanih ljudi… Ja baš ne obilujem time u životu. Ali, zato svirka sa bendom, to je nešto na šta uvek mogu da računam, nešto što me ispunjava i nešto na šta uvek mogu da se oslonim. S tim što sada manje radimo klupske svirke, više koncertne varijante po pozorišnim salama. I generalno, manje radim.
Da li Vaša deca, Staša i Novak, pokazuju afinitete prema muzici?
Staša definitivno pokazuje afinitete prema glumi, a Novak… on pokazuje afinitete prema svemu i svačemu. Vidim peva sve žive pesme iz crtaća, ali još je mali.
Šta želite da poručite Wannabe čitaocima? Posebno našim mlađim čitaocima?
Eh, te nezahvalne poruke… Neka zacrtaju svoj put i neka ga izguraju. Nije lako, ali to je život, to je to.
Izvori fotografija: Facebook stranica
Milica Stankić je diplomirani filolog – hispanista. Obožava život, svoju porodicu, ljubav, prijatelje i milion sitnih iznenađenja. Veruje da pravi poljubac i iskren osmeh mogu izlečiti i najtežu bol. Jedina reč koju ne podnosi je “laž”, i teško onom ko je slaže. Kune se u Servantesa i smatra ga genijem svih vremena, duboko veruje njegovim rečima: “La pluma es la lengua de la mente” (“Pero je jezik uma”).
