Na fundamentima džez izraza izrasli su mnogi veoma kvalitetni bendovi i pojedinci koji su kasnije imali i veliki komercijalni uspeh, što pokazuje da džez muzika i nije toliki bauk kolikim se možda čini. Po mom mišljenju, džez je svakako umetnost
Za njega je džez sinonim za umetnost. Muzikom se bavi dugi niz godina, a za naš magazin govori o njoj sa puno ljubavi.
WANNABE MAGAZINE: Džez kao umetnost, džez kao način života. Kako biste vi definisali umetnost kojom se bavite?
VLADAN VUČKOVIĆ PAJA: Džez je, po mom mišljenju, najslobodniji muzički pravac u istoriji muzike. Mnogi velikani džeza vremenom su menjali i svetsku muzičku mapu, ali i svoj muzički izraz svirajući džez. Tu prvenstveno mislim na Majlsa Dejvisa (Miles Davis), čiji su radovi u poslednjim fazama poprimali obrise i nekih drugih muzičkih pravaca, ali su suštinski, ipak, ostajali džez. Kao gitarista, mnogo sam učio od velikana ovog pravca, kao što su Džango Rajnhart (Django Reinhardt), Džo Pas (Joe Pass), Džordž Benson (George Benson), Roben Ford (Robben Ford), Leri Karlton (Larry Carlton), Pet Metini (Pat Metheny) i mnogi drugi.
Kada govorimo o načinu života, činjenica je da su mnogi velikani džeza bili veoma skloni poročnom zivotu, ali je srećna okolnost da takav život nije negativno uticao na njihovo stvaralaštvo koje je odavno postalo istorija u najpozitivnijem kontekstu.
“JAZZiJA” je moj šesti autorski album po redu. Na svim albumima koje sam objavljivao uvek je postojao neki koncept koji je uobličavan u muzičku formu. Istraživao sam na tragu fjužna, etno muzike, akustičarske muzike, džeza… Mislim da je najpribližnija definicija svih šest albuma koje sam do sada objavio – “world music”.
Sarađivali ste sa mnogim poznatim imenima na domaćoj sceni. Sa kojim vam je umetnikom saradnja posebno draga i zbog čega?
Od velikog broja muzičara sa kojima sam do sada sarađivao izdvojio bih Kornelija Kovača, Radeta Radivojevića, Zdravka Čolića i Kikija Lesendrića. Posebno bih naglasio saradnju sa Zdravkom, jer ta saradnja traje punih 15 godina i zaista je ovenčana velikim uspesima. Za to vreme odsvirali smo pet svetskih turneja, svirajući u najrazličitijim metropolama sveta – od Vankuvera do Sidneja. Kao krunu svoje sviračke karijere naveo bih naš nastup u pariskoj “Olimpiji”, maja 2009. godine. Osim toga, svirali smo i na velikim stadionima širom bivše Jugoslavije i uvek je atmosfera bila sjajna. Prema nekim mojim računicama, do sada je taj koncertni program uživo videlo oko dva miliona ljudi.
Poslednjih nekoliko godina sviram intenzivno sa Kikijem Lesendrićem, koji je veliki laf i sa kojim je veliko zadovoljstvo raditi, jer je sa njim atmosfera uvek opuštena, a koncerti puni.
Mnogo mi je značila, a i danas mi znači, i saradnja sa Kornelijem Kovačem, jer sam od njega dobio šansu da zasviram na državnoj televiziji u njegovoj emisiji “Tonska viljuška”, za koju smatram da mi je bila najvažnija odskočna daska u karijeri
Kako biste opisali muzičku scenu u našoj zemlji?
Moram da priznam da spadam u grupu ljudi koji pomalo nostalgično gledaju na vreme koje je iznedrilo bendove poput Ekatarine Velike, Bijelog dugmeta, Leb i Sola, Haustora, Filma… Mislim da sadašnje vreme nije naklonjeno ljudima koji imaju ideju da ne budu prolazna pojava. Život se ubrzao do granice na kojoj je publici potrebno sve više lakih nota, verovatno da bi lakše podneli nametnutu dinamiku življenja. Naravno, to ne znači da je na muzičkoj sceni samo jedna vrsta muzike. Postoje muzičari koji svojom muzikom tragaju za dubljim smislom. Izdvojio bih, u tom smislu, grupe Goribor i Darkwood Dub.
Učestvovali ste na domaćim festivalima. U čemu je njihova posebnost i koliko festivali doprinose razvoju karijere jednog muzičara?
Jedan sam od retkih muzičara sa ovih prostora koji je svirao na tri vrlo značajna festivala u bivšoj Jugoslaviji: subotičkom festivalu, “Festivalu akustičarske muzike” u Sivcu i na “Zaječarskoj gitarijadi”. Dva puta sam nastupao na “Exitu”, jednom sa Dragoljubom Đuričićem i jednom sa grupom “Piloti”. Festivali su vrlo važni, jer okupljaju različite profile publike i omogućavaju mnogim bendovima i autorima kontinuitet u živim nastupima širom sveta. Svoju autorsku muziku izvodio sam na “Guitar Art Festivalu” 2004. godine, kada sam promovisao tada aktuelni album “Na istoku zapada”, kao i na tradicionalnom “Valjevskom džez festivalu” krajem prošle godine, gde sam izvodio i neke kompozicije sa albuma “JAZZiJA”. Reklamni plakat sa “Valjevskog festivala” veoma mi se dopao, uramio sam ga i okačio na zid. Smatram da Srbija ima mnogo kvalitetnih festivala, ali da njihova uređivačka politika treba da daje malo više prostora domaćim autorima.
Vaš novi album pravo je osveženje na domaćoj muzičkoj sceni. Kome ga preporučujete?
Izuzetno mi je drago da album ostavlja takav utisak u našoj slušalačkoj javnosti. U promociju albuma “JAZZiJA” uključili smo i moć interneta, što će, siguran sam, omogućiti da album stigne do mnogih poklonika muzike. Preporučujem ga onima koji vole da se relaksiraju uz dobru muziku.
Veoma dugo stvaram svoju autorsku muziku i mislim da je sve veći broj ljudi koji razumeju poruke koje putem muzike prezentujem
Šta možemo očekivati od vas u budućnosti?
Već sam dve decenije profesionalni muzičar i iskreno i posvećeno se trudim da u muzici ostanem i opstanem. Što se tiče autorskog stvaralaštva koje mi je u svemu, ipak, najvažnije, imam ideje za naredna tri albuma. Siguran sam da će biti načina da ih realizujem. To će ponovo biti radovi sa jakim unutrašnjim konceptom, ali u osnovi to će biti i vrlo slušljiva muzika. Naravno, nastojaću i da nastavim svoju sviračku karijeru u grupi “Piloti”, kojoj uskoro izlazi novi album, kao i u bendu Zdravka Čolića, u kome sam u potpunosti ostvario svoje sviračke ambicije i gde sam stekao najveća estradna iskustva. To su paralelni svetovi u kojima se krećem, ali se, na sreću, pokazalo da se međusobno ne isključuju. Naprotiv, postoji i značajno dopunjavanje između njih. Angažmani o kojima sam govorio nisu bili smetnja da formiram svoj bend, “Spiritus Movens”, uz koji koncertno predstavljam svoj autorski rad, a to ću činiti i u budućnosti.
Jovana Katić – Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima i venčanjima. Svoju kreativnost ispisuje na stranicama svog bloga Juliet’s Pen.
