Zvezda našeg današnjeg intervjua je mladi glumac Željko Maksimović, koji će vas uvesti u tajne svoje profesije. Na sceni pozorišta “Dadov” igraće 13. decembra u predstavi “Kako ubiti suprugu i zašto?”.
WANNABE MAGAZINE: Kako si se i kada odlučio za glumačko zanimanje?
ŽELJKO: Od malena sam veliki filmofil i uvek me je fasciniralo to što glumci u svakom filmu imaju priliku da budu neko drugi. Međutim, prvo sam želeo da postanem filmski reditelj, ali sam u srednjoj školi počeo amaterski da se bavim glumom, tako da mi se svidelo da nastupam na sceni, pa sam posle dva neuspešna pokušaja, iz trećeg upisao glumu na FDU u klasi profesora Vladimira Jevtovića.
“Voleo bih da imam više uloga na filmu, jer nisam imao mnogo prilike da snimam”
Na sceni pozorišta “Dadov” 13. decembra igraćeš u predstavi “Kako ubiti suprugu i zašto?”. Koliko je uloga koju tumačiš odraz današnjice?
“Kako ubiti suprugu i zašto?” je komedija, nastala po motivima istoimenog romana Antonija Amurija (Antonio Amurri), koja se bavi nesuglasicama između supružnika i svim klišeiziranim razlikama između muškarca i žene, tako da bih rekao da je moja uloga muža u tom smislu više univerzalna. Ona je odraz današnjice u načinu razmišljanja lika koji tumačim, koji nije previše tolerantan, ciničan je, želi brzo i najjednostavnije rešenje problema, nije previše zainteresovan za dijalog i postizanje kompromisa, već jednostavno smatra da je najlakše ubiti suprugu i tako ukloniti sve probleme. Naravno, sve to je u našoj predstavi, u kojoj igra i Tamara Belošević, a režirao je Vladan Đurković, prikazano na veoma komičan i duhovit način.
Pozorište ili film?
U pozorištu već igram i obožavam ga, a pošto sam i dalje veliki filmofil, voleo bih da imam više uloga na filmu, jer nisam imao mnogo prilika da snimam.
Opiši nam kulturnu scenu u Srbiji.
Konfuzna i haotična, po mom mišljenju. Ono što ja vidim kao jedan od ozbiljnih problema je stanje letargije, neaktivnosti i neinventivnosti koje se ustalilo na našoj kulturnoj sceni, kao posledica društvenih događanja, naravno. Mislim da je trenutno jedino rešenje za nas, mlade umetnike, da pokušamo da nađemo alternativne načine da se bavimo svojim poslom, nevezano za institucije i finansijsku situaciju i da na taj način pokušamo da obogatimo kulturnu scenu.
Toplo vam preporučujemo predstavu “Kako ubiti suprugu i zašto?”, koja se igra na sceni pozorišta “Dadov”
Koliko je saradnja sa velikim imenima naše glumačke scene doprinela razvijanju tebe kao glumca?
Mnogo. Uvek mi je zanimljivo kad vidim koliko brzo iskusni glumci dolaze do nekih rešenja i koliko vladaju zanatom, a i uglavnom sam imao veoma prijatna iskustva gde su mi starije kolege pomagale i konkretnim savetima i pružale mi podršku.
Kako bi opisao svoj modni stil?
Kako bi jedna moja drugarica rekla – antidepresivan i histeričan, antidepresivan zbog raznovrsnog kolorita, a histeričan, verovatno zbog muzike koju slušam, što je uglavnom indie i electro, pa onda kupim stil od omiljenih bendova, a i nosim stari dedin sat.
Izdvoji nam jednu knjigu kojoj se uvek vraćaš.
Nemam jednu omiljenu knjigu koju stalno čitam, više se vraćam piscima. Kao klinac sam bio opsednut Stivenom Kingom (Stephen King), volim Šekspira (William Shakespeare) i Tenesi Vilijamsa (Tennessee Williams) od velikih dramskih pisaca, a u poslednje vreme sam dosta čitao Harukija (Haruki) i Rjua Murakamija (Ryu Murakami), Entonija Bardžisa (Anthony Burgess), a trenutno čitam Vilijama Barouza (William Barouz).
Kulturna scena u Srbiji je konfuzna i haotična
Kakvi su ti planovi za budućnost?
Trenutno imam planove za nekoliko alternativnih predstava u saradnji sa umetnicima mojih godina iz raznih disciplina, a što se tiče pozorišta i filma, to ne zavisi od mene, igram nekoliko starih predstava, ali se nadam da ću dobiti neku novu ulogu.
Jovana Katić Dajte joj pero i hartiju i stvoriće vam modernu bajku. Ulepšaće vam dan neobičnim pričama o večnim modnim klasicima. Veruje da se snovi ostvaruju onda kada ih postanemo dostojni.
