Mnogo je opasnih sportova na svetu. Skakanje sa planine, podvodni hokej, jahanje ajkula, guranje dinamita tamo gde ne bi trebalo da ih bude i sve tako nešto. Ipak, brzina ostaje idol, a idoli traže žrtve. Kao u malo kom drugom sportu nesreće se posmatraju sa ushićenjem i strahopoštovanjem. Predstavljamo vam neke od najluđih i najopasnijih trka u istoriji auto-moto sporta.
10. Pariz-Madrid (1903)
Otkad postoje automobili - postoje i trke
Gotovo s pojavom automobila pojavile su se i trke, a strast ne jenjava do današnjeg dana. No, u početku ljubitelji brzine nisu bili načisto kako bi trebalo da izgleda jedna trka, pa su naprosto upriličili skup (rally). Ispred Versaja okupilo se 275 vozila, od čega 59 motocikala. Naprosto su krenuli ka Madridu. Gledaoci, još neupućeni u opasnost koju može da predstavlja automobil u punoj brzini, sjatili su se uz trasu trke.
Vozila su gazila pešake, udarala u drveće, prevrtala se, naprosto se kvarila. Trka je prekinuta pre nego što su takmičari stigli do granice sa Španijom, a francuske vlasti naredile su da se sva vozila vrate u Pariz. Poginulo je preko deset ljudi, što gledalaca, što učesnika. Između ostalih, žrtva “trke smrti” bio je i Marsel Reno (Marcel Renault), jedan od osnivača kompanije Renault.
9. Motordrom
Nekom genijalcu je palo na pamet da po nekakvom zakonu fizike automobili koji se trkaju na iskošenoj stazi mogu da psotignu veće brzine. Zato su sagradili stazu pod uglom od 60 stepeni u odnosu na obične piste. Stari i nedovoljno pouzdani automobili dostizali su brzine veće od 200 km/h. Osim što su se sudarali, iskakali su sa staze praveći masakr u gledalištu. Svaka trka odnosila je desetak života, te su ih prozvali “murderdroms”. Najteža nesreća dogodila se za vreme trke u Atlantik Sitiju kada je vozač Edi Haša (Eddie Hasha) izleteo sa staze i pokosio publiku. Poginuo je zajedno sa još četiri dečaka.
8. Mile Milja
Ovu trku je 1938. zabranio Benito Musolini
Od groznih nesreća u trci Pariz-Madrid trke su bile zabranjene ako se održavaju na otvorenom putu. Posle više od dvadeset godina, trkom od hiljadu milja (Mille Miglia) nastavljena je tradicija trkanja po putevima koji se inače koriste za redovan saobraćaj. Od Breše do Rima putevima su urlale opake mašine. Trka je bila veoma popularna i poznata po bahatom ponašanju vozača. U filmskom stilu, nemački takmičar Hans Herman (Hans Herrmann) probio je železničku rampu i prešao prugu tik ispred nosa brzog voza. Nesreće su bila česte, kao i pogibije posmatrača, te ih je Benito Musolini (Benito Mussolini) privremeno zabranio 1938. godine. Trka je trajno otkazana godine 1957. posle užasnenesreće u kojoj je nastradalo 12 ljudi kada je vozač tima Ferrari izleteo sa staze usled pucanja gume u krivini.
7. Baha 1000 (Baja 1000)
I danas jedna od najopasnijih reli-trka na svetu. Odigrava se na Kalifornijskom poluostrvu u pustinjskim predelima koji nazivaju Donja Kalifornija (California Baja). U trci učestvuju i kamioni i motori i četvrocikli i reli-automobili. Nema pravila, osim što je pobednik onaj ko prvi pređe ciljnu liniju. Osim što se trka odvija bez utvrđenih putanja i uređenih puteva. Osim što ludaci jure kroz pustaru punu prirodnih prepreka, tu je i opasnost koji preti od gledalaca. Naime, Baha 1000 je trka otvorena za publiku. Iz nekog suludog razloga gledaoci misle da je veoma zabavno da duž staze postavljaju prepreke, zamke, jame iznenađenja, rampe. Oko same staze pletu se razne kriminalne radnje, a 2007. godine meksički narko-bos slupao se helikopterom u blizini staze i pokosio nekoliko takmičara i gledalaca. Kasnije je tela poginulih, iz mrtvačnice, oteo nepoznati revolveraš koji je pri tome ubio dva policajca.
6. Gran Pri Makao
Jedna od najopasnijih staza današnjice
Kao i svaki Gran Pri (Grand Prix), trka u Makau je zapravo niz takmičenja u raznim kategorijama (Formula 3, razne klase motocikala, touring-automobili). Specifičnost je u tome što se trke odvijaju gradskim ulicama, a staza prepuna sumanutih krivina i čeličnih zasuna umesto zaštitne ivice od automobilskih guma. Vozači već znaju da je posredi jedna od najpogibeljnijih trka. Ipak, najbizarniji incident dogodio se 1993. kada je jedan od takmičara zapravo bio član kineske mafije – Trijade. Pošto su ga diskvalifikovali (zbog nezakonitih pojačanja vozila), u hotelskoj sobi ga je dočekala rivalska banda i masakrirala ceo njegov tim.
5. Grand Pri Nirburgring
Najpoznatija i najprestižnija serija trka svakako je takmičenje Formula 1. Vrhunski vozači jure se po veoma zahtevnim stazama brzinama preko trista na sat. Premda se zloglasne staze isključuju iz takmičenja, nesreće se dešavaju. Nurburgring je, pak, staza koja je odnela toliko života da su je vozači bojkotovali 1969. godine zahtevajući da se izbaci sa spiska trka Formule 1. Od 1970. godine 25 vozača je izgubilo živote na ovoj stazi. Jedna od težih nesreća dogodila se 1958. godine kada je Piter Kolins (Peter Collins) izgubio kontrolu nad bolidom, prevrnuo se nekoliko puta i završio u drveću smrskane lobanje.
4. Indi 500
Trka u Indijanapolisu važi za jednu od najopasnijih. Sastoji se od dve krivine sa dve ravne deonice između njih. Upravo ta jednostavnost ubija (preko četredest vozača do sada) jer vozila postižu jezive brzine i uleću u krivinu gotovo bez usporavanja. Dva su incidenta obeležila ovu trku. Prvi se dogodio 1931. kada je dečaka koji se bezbrižno igrao u dvorištu ubila automobilska guma koja je odletela sa staze. Drugi se dogodio 1973. kada je Svid Sevidž (Swede Savage) ispao iz automobila koji je eksplodirao i pao u jezerce goriva. Preživeo je i odveden u bolnicu, gde je preminuo od komplikacija usled transfuzije zagađene plazme.
3. TT Ostrva Man (Isle of Man Tourist Trophy)
Man je ostrvce u blizini Engleske i vozi se uzanim putevima preko planine Snefel. S obzirom na to da su posredi loše lokalne ceste obezbeđenje je gotovo nikakvo, a umesto uobičajenih ograda staze često s jedne strane imaju kamene seoske zidove, a s druge provaliju. Od 1907. godine ovde je poginulo 227 vozača, a staza je izbačena sa šampionata motociklističkog Gran Prija posle niza bojkota vozača. Konačnu tačku na stazu udarila je smrt Italijana Gilberta Parlotija (Gilberto Parlotti) koji se slupao pošto je trka održana uprkos jakoj kiši.
2. 24 časa Le Mana
Sve dok je brzina idol, biće i žrtava koje mu se prinose
Sam naslov trke dovoljno govori o pogibeljnosti. Premda automobili na Le Manu dostižu sumanute brzine, posredi je ispitivanje izdržljivosti vozača i mašina koje tokom celog dana jure stazom krug za krugom. Kao da to nije dovoljno, trka ima i otežavajuće okolnosti. Prva je ta da sva vozila svih klasa izlaze na stazu istovremeno, što znači mnogo velike gužve. Druga okolnost je to što vozači kreću sa oboda staze, van vozila. Trče do automobila i uskaču u njih, često prebregavajući da se propisno vežu. Najteža nesreća dogodila se 1955. godine kada je vozilo Pjera Leveka (Pierre Eugene Alfred Bouillin) uletelo u publiku i pobilo gotovo sto ljudi.
1. Dakarski reli (bivši Reli Pariz-Dakar)
Zvuči bizarno, ali ovaj reli ubija sve koji mu se zateknu na putu
Malo koja trka može da se poredi sa Dakarskim relijem, kako sada nazivaju trku Pariz-Dakar. Pazite samo kako je nastala. Francuski vozač Tijeri Sabin (Thierry Sabine) izgubio se u pustinji tokom trke od Nice do Abidžana. Pomislio je kako je u pustinji mnogo dobro i kako bi bila odlična teritorija za amaterski reli, trku koja bi stavila na probu upornost, žilavost i sposobnost ljubitelja četvorotočkaša. S obzirom na to da je posredi prava pustinja, bez puteva, obeleženih ili neobeleženih koriste se uglavom prava off-road vozila, džipovi, kamioni, motocikli i četvorocikli (ATV). Trka vozi u nekoj vrsti karavana, te stoga oni koji zaostanu često ostaju bez podrške, mogu da se izgube i nastradaju. Broj vozača koji nastrada srazmerno je mali u odnosu na opasnosti koje vrebaju (“svega” 49 duša do sada), ali prave razmere strahote teško se mere zbog mnoštva nastradalih o kojima niko ne vodi računa, a posredi su pastiri, pripadnici zabitih sela i drugi pustinjski pešaci. Osim što se sudaraju međusobno, trkači relija gaze ono malo stoke koju lokalci uzgajaju, a jednom prilikom su izazvali požar koji je progutao tri nedužna života. Zanimljivo je i to da je godine 1982. u pustinji nestao Mark Tačer (Mark Thatcher), sin “čelične dame” Margaret Tačer (Margharet Thatcher). Srećom, Marka, njegovog mehaničara i suvozača našao je spasilački avion posle šest dana potrage.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
