Kapuera je sociološki i kulturološki znak pitanja. Papazjanija skrojena od delova koji svaki za sebe čini pojavu vrednu aplauza. Odgovor na pitanje šta je to kapuera, zamisliće i dati različite pristupe čak i ljudi koji se njome bave 30 godina. Složiće se oko toga, da je mešavina plesa, akrobatike, veštine, muzike, koncentracije, odlične energije koja je nastala iz egzotične kulture robova, koji su došli iz Afrike.
Capoeira Asocijacija Srbije – Novi Sad, 2011.
Obavijena tajanstvenošću nastanka, ova borilačka veština se ipak vezuje za Brazil i to za period ropstva, 19. vek. Računa se, da je u Brazil iz Afrike stiglo izmedju dva i tri miliona robova za potrebe rada na plantažama šećerne trske i duvana. Robovi su bili ugnjetavani i kroz kapueru kanališu revolt prema vladajućoj klasi. Onog trenutka kada su birokrate shvatile da se kroz igru širi kultura, razvija samopouzdanje, formiraju grupe, donet je zakon o zabrani. Tada se u Rio de Žaneiru i Resifeu kapuera praktikovala u nasilnom obliku, a u Bailji je imala oblike ritualne borbene igre. Danas je od te ratničke crte ostalo samo to da sportisti imaju svoje kapuera-ime, koje je obično povezano sa nekom osobinom, fizičkim izgledom ili slikom koju stvara u toku igre. Nekada, iza imena poput Touro Branco (beli bik), Gata (mačka), Montanha (planina) krili su se identiteti, što je policiji otežavalo hapšenja.
I u ovom sportu, kao i u većini borilačkih veština, postoji rangiranje, a polaganja se održavaju jednom godišnje. To je svečani trenutak za kapueristu, jer tada biva otisnut u grupu i prihvaćen kao deo zajednice i dobija naredni stepen na putu sazrevanja. Učitelj je taj koji procenjuje da li je polaznik i tehnički i mentalno spreman za novi nivo. Vrhunac je dostignuti crveni pojas, a pre svega zvanje “Mestre”, a to je onaj trenutak kada ostali za vas mogu da kažu da ste ostavili neizbrisivi trag u kapueri.
Uz osmeh, društvo i dobar ritam, samo je nebo granica
Ovo je sport za klince, za one koji žele da udahnu slobodu za kojom su čeznuli crnoputi, za bate i seke, a i za one koji misle da nisu baš spremni da optrče Zemun. Sve se vremenom uči, kako kondicija tako i koncentracija. Kapuera se širi k’o po tragu baruta, uči nas da ponekad moramo da se suočimo sa najdubljim strahovima, da moramo poštovati protivnika i samokontroli. Dozvolite joj da vas opčini!
Marija Stefanović veruje da je naopako rodjena i da zato stvari posmatra iz nesvakidašnjeg ugla. Obožava ironiju. Svako jutro počne joj sa osmehom i šoljicom espressa, sve ostalo pa čak i pranje zuba pokušava da radi drugačije nego prethodnog dana. Mrzi rutinu. Voli kontrolu. Student novinarstva. Umetnik je življenja, njeno umetničko delo je njen život. Omiljeni moto – „Everything is possible, impossible is anything“.
