Ko je na početku sezone verovao da će “plavci” osvojiti Ligu šampiona? Sigurno samo najvatrenije pristalice londonskog tima. Imaju zašto da slave, jer su u okrnjenom sastavu uspeli da osvoje “velike uši”, pre svega zahvaljujući maestralnom Didijeu Drogbi (Didier Drogba), koji je postigao odlučujući gol na penal-ruletu, ali i fenomenalnom Petru Čehu (Petr Čech), koji je “pročitao” šut Arjena Robena (Arjen Robben) u produžetku, kao i Ivice Olića. Slavimo i mi, što da ne, Bane Ivanović je ponosno podigao srpsku zastavu u Minhenu, čestitke njemu, kao i celom Čelsijevom timu.
Bajern je nastupio u sastavu Nojer (Manuel Neuer), Lam (Philipp Lahm), Boateng (Jérôme Boateng), Timoščuk (Anatoliy Tymoshchuk), Kontento (Diego Contento), Kros (Toni Kroos), Švajnštajger (Bastian Schweinsteiger), Riberi (Franck Ribéry) – od 96. Ivica Olić, Roben, Miler (Thomas Müller) – od 85. Danijel van Bajten (Daniel Van Buyten) i Gomez (Mario Gómez).
Za Čelsi su igrali Čeh, Kol (Ashley Cole), Luiz (David Luiz), Kejhil (Gary Cahill), Bosingva (José Bosingwa), Mikel (John Obi Mikel), Lampard (Frank Lampard), Bertrand (Ryan Bertrand) – od 73. Floran Maluda (Florent Malouda), Mata (Juan Mata), Drogba i Kalu (Salomon Kalou) – od 84. Fernando Tores (Fernando Torres).
Paklenih 120 minuta, uzbudljiva serija penala, statistika na strani Bajerna, igra takođe, ali ponekad najbitniji faktor – sreća – nažalost za njih, ne. Imali su Bavarci 35 udaraca ka golu, od toga sedam u okvir, a koliko su igrači londonskog tima “igrali”, pokazuje čak 11 izblokiranih šuteva. Prvi korner su izveli u 87. minutu i izjednačili rezultat! Verovatno je posle gola Milera, četiri minuta ranije, malo ko verovao da će ovaj meč otići u produžetke. Tada je Čelsi odigrao “nemački”, uporno, i obezbedio sebi još pola sata nade da mogu do titule. U nastavku, šok za njih i penal za Bajern. Drogba je “potkačio” Riberija u kaznenom prostoru, ovaj pao istog trenutka, a Roben promašio možda i penal karijere. Čeh je uhvatio “živu” loptu posle njegovog šuta i oborio moral igrača Bajerna na veoma nizak nivo.
Da podsetimo, protiv Dortmunda je Holanđanin takođe “promašio titulu” sa bele tačke. Posle toga smo videli još dve šanse Bavaraca i onda trenutke odluke, penale. Kapiten Lam je u prvoj seriji pogodio za Bajern, dok je Nojer odbranio udarac Mate. U drugoj seriji su bili precizni Gomez i Luiz. Treća serija nam donosi duel dva golmana, Nojer je savladao Čeha, a Lampard je potom “osvetio” svog golmana za 3:2. Četvrta serija – Čeh brani penal Oliću, a Kol donosi izjednačenje Čelsiju, 3:3.
Prelomni trenutak utakmice bila je peta serija, kada je Švajnštajger pogodio stativu, a Drogba matirao Nojera za ogromno i, mora se na kraju reći, zasluženo slavlje tima koji predvodi Roberto di Mateo (Roberto Di Matteo). Neverica na licima igrača i navijača Bajerna, tuga za propuštenom šansom da osvoje petu evropsku titulu na svom terenu. Tužan je bio i trener Bajerna Jup Hajnkes (Jupp Heynckes), koliko god mu je ponos branio da to pokaže. Euforija na drugoj strani, osvojen je prvi pehar Lige šampiona i to na “neprijateljskoj” teritoriji, kakvo veče! London je juče slavio jer je, pored ovog sjajnog evropskog uspeha, na drugoj strani Vest Hem obezbedio povratak u Premijer ligu pobedom od 2:1 protiv Blekpula (Blackpool) u finalu plej-ofa. Slučajno ili ne, odlučujući gol postignut je u 87. minutu, a strelac je bio ove sezone sjajni Portugalac Rikardo Vaz Te (Ricardo Vaz Tê). A navijači drugog londonskog tima – Totenhema, sigurno proklinju sudbinu i Drogbu, jer i pored osvojenog četvrtog mesta, naredne godine neće igrati u najjačem takmičenju “starog kontinenta”.
Sve u svemu, ovogodišnja Liga šampiona donela je pomalo neočekivanog šampiona, kao i same finaliste, ali opravdala je očekivanja. Kako li će vlasnik Čelsija, Roman Abramovič (Роман Аркадьевич Абрамович), nagraditi igrače, sam Bog zna. Zaslužili su, nema šta, a zaslužili smo i mi da se malo odmorimo od fudbala… Samo malo, jer uskoro počinje Evropsko prvenstvo, svađe sa lepšim polovinama, izbegavanje radnih obaveza i slično, ali u tome je čar ove igre.
Fotografije: UEFA Champions League
Radoslav Rade Jokić je diplomirani sportski novinar, bivši košarkaš, obožava sport, bilo to gledanje ili bavljenje istim. Slobodno vreme posvećuje bliskim ljudima, kao i rekreaciji, pisanju, čitanju… Muzika ga opušta i motiviše. Zavisnik od komunikacije sa ljudima, ne voli samoću i tišinu. Kako i sam kaže “nikada ga ne drži mesto”, čovek je “od akcije”, a Beograd je pravo mesto za njega jer mu pruža sve što mu treba.