Ona je mlada i uspešna dizajnerka koja je svoje studije dizajna započela i završila u Barseloni. Pored toga, veoma je prijatan sagovornik i osoba sa originalnim idejama. Pričala je sa nama o životu, novoj i budućim kolekcijama.
WANNABE MAGAZINE: Kako si otisla iz Srbije? Švedska, Barselona…?
EMINA: Iz Srbije sam otišla u Švedsku, jer je moj otac radio tamo godinama. Iz Švedske u Barselonu, zbog studiranja, Barselona mi je pružala više mogućnosti.
Kako su ti izgledale studije u Barseloni?
Svaka zemlja, u principu, ima drugačiji sistem rada i pristup dizajnu, modi. Što se tiče Srbije, ne mogu ništa reći, jer dok sam bila tu, nisam studirala dizajn već ekonomiju. Niko mi tada nije preporučio da studiram dizajn ili umetnost u Srbiji.
U Švedskoj su škole odlične, samo što oni imaju više komercijalni pristup, ne obraća se pažnja mnogo na slikanje, već na produkciju. A Barselona je baš kompletna. Škola u kojoj sam studirala zove se IED (Istituto Europeo di Diseno).
Moraš znati ceo proces izrađivanja garderobe, od crteža do produkcije, proizvodnje. Imala sam predmete kao što su marketing, proizvodnja, sociologija, konstrukcija odeće, slikanje, ilustracije…
Kako si počela da se baviš dizajnom, je l’ ti to bila želja od malena?
(Smeh) Zapravo, da. Baka mi je studirala konstrukciju odeće i pored nje sam zavolela to, gledala sam kako radi šeme za garderobu. Bilo mi je veoma zanimljivo, a mnogo sam volela da slikam pa sam sve to spojila, što je u principu dizajn mode.
Fotografija sa takmičenja ModaFad, gde je uspela da uđe u najboljih deset mladih dizajnera u Španiji
Čemu težiš kao dizajner?
Trenutno, stil koji imam je više stil visoke mode. Nije komercijalan, ima dosta kinematografskog uticaja. Recimo, kao stil koji sada ima Rikardo Tisći (Riccardo Tisci) za Givenchy. Tamo bih, recimo, bila u studiju za visoku modu. Radila bih na detaljima, to je nešto što mene zanima više nego tehnički deo, crteži i slično, gde možeš samo znanje da koristiš, već želim da radim i nešto tako kreativno.
Pretpostavljam da njegov dizajnerski rad ceniš?
Da. Cenim različite dizajnere zbog različitih stvari. Zavisi, u principu, iz godine u godinu se sve menja. Njegovu kolekciju vidim kao nešto novo, ali mislim da, otkad je Rikardo dizajner za Givenchy, oni imaju veoma jake kolekcije. Pored njega, recimo neko ko ima apsolutno konceptualne kolekcije, koga obožavam baš zbog toga je Rik Ovens (Rick Owens). I naravno, neko ko je studirao arhitekturu, jedna cura koja se zove Iris Van Herpen (Iris Van Herpen). Njena garderoba ima malo tekstila, više su u pitanju materijali kao što su plastika, drvo…
Voli rad na detaljima
Je l‘ se sećaš kako izgleda prvi komad garderobe koji si napravila?
Uh, (smeh), evo nešto o prvom komadu odeće dok sam studirala. Toga se sećam. Imala sam časove nečega što se naziva mulaž. Konstrukciju odeće možeš da radiš na dva načina – putem šema ili mulaža. Mulaž je rad na lutki. Toga se sećam, da smo radili na tome da sklopimo različite materijale na lutku. Radila sam suknje i topove. Veoma ženstvene stvari.
Na šta si najponosnija?
Na poslednju kolekciju koju sam radila. Ona je nadahnuta mojim putavanjem u Bankok. Prošle godine, u oktobru sam otišla tamo, srećom, jer sam godinu dana pre toga pobedila na nekom takmičenju u Švedskoj za dizajn cipela i dobila sam vaučer za putovanje. Htela sam da odem na neko mesto koje će me pokrenuti. Otišla sam u Aziju, po preporuci mnogih, totalno drugačiju. Počela sam da radim skice hramova, arhitekture, da se upoznajem sa kulturom i drevnom umetnošću. U početku je komplikovano jer je opširno, ima toliko toga što moraš prethodno znati. Da bi bio van koncepta, moraš predhodno da znaš šta je koncept. Kada sam se vratila bavila sam se njihovom arhitetkturom, mitologijom…
Kako si dala naslov kolekciji „Himaphan Guardians“?
Himaphan je šuma iz njihove mitologije u kojoj, navodno, žive sva mitološka bića koja u stvari imaju neku ulogu čuvara. Čuvara ljudi, na primer. Odmah mi je privuklo pažnju, jer ja uvek imam neki stil koji je u konstrukciji dosta čvrst, podseća na čuvare. Pa je tako to bio savršen izbor.
Da li ti prija Barselona, tvom stilu rada i dizajna?
Pa baš i ne što se tiče dizajna. Nekako je previše, ovako kada gledaš na njihov, baš njihov, dizajn ne misleći na Inditex, Zaru, sve to što potiče odavde, njihov stil je potpuno komercijalan. Barselonin dizajn mi se sviđa, ali nije moj stil, ima previše boja koje, u principu, ne idu jedna sa drugom. Nisu harmonične, različiti tekstili su u pitanju, meni je jako teško da to stavim u kolekciju.
Opiši mi tvoj stil u tri reči?
Kinematografski, konceptualan i visoka moda, ne bih znala drugačije da ti opišem.
Sledeća kolekcija će biti nadahnuta Srbijom
Koje boje voliš da koristiš?
Crnu i belu. Mada, sve zavisi na čemu radim, od koncepta. Što se mene tiče, nije u redu uzeti nešto za koncept, što ima neke druge boje, a da onda taj koncept prilagodiš svojim zaštitnim bojama. Treba naći kompromis. Evo, moja poslednja kolekcija nije mogla da ide u crno-beloj varijanti, jer to ne bi bilo to. Napravila sam kompromis i izabrala zlatnu i belu koje odgovaraju celoj toj zamisli i njihovoj kulturi.
Koja poznata dama bi mogla da iznese tvoje kreacije?
Neko ko je veoma ekscentričan, kao na primer Ana del Ruso (Anna Dello Russo). Ona bi to, sigurno, mogla da ponese. U mojim kolekcijama ima i ženstvene linije, bez obzira na to što je jako konceptualno, definisano, nadahnuto ludostima, filmovima, znaš, ali opet ima ženstvenosti, i tu liniju.
Kakvi su ti planovi za budućnost, na čemu radiš?
Trenutno sam završila portifolio koji ću postaviti online, jer mislim da je lakše ljudima da ga vide tako. Šaljem to u Pariz, jer sve marke koje se meni dopadaju, ili imaju studio visoke mode, su u Parizu. Sada to radim i, naravno, od septembra, oktobra bi trebalo da počnem da radim. Naravno, tu je i nova kolekcija. S obzirom na to da kada kreneš da radiš kolekciju, to postaje ceo tvoj život tih meseci koliko je radiš. Kolekcija je nadahnuta Srbijom. Akcenat je na nošnji, arhitekturi, neki miks prirode. Prepoznaće se da mi je Srbija nadahnuće, ali to nikako ne znači da će kreacije ličiti na nošnju (smeh).
Kom modnom trendu ne možeš da odoliš ove sezone?
To su plisirane suknje, kao i one koje su kraće spreda, a duže pozadi. Plisiran materijal, ta vrsta tehnike je jako skupa inače, ali je sve to pristupačnije kada se radi za masovnu proizvodnju. Dopada mi se to.
Šta bi poručila mladim dizajnerima?
Trebaće im mnogo živaca, para, obrazovanja, u ovo sigurno ne treba ulaziti ako nemaš svoj novac, ušteđevinu ili slično. Utvrditi da je to ono što zaista želis, ovim se treba baviti ako ti je stvarno strast i, naravno, ako imaš talenat. Viđala sam mnoge ljude koji su počeli sa ovim poslom i nikako nisu mogli da ga završe. Treba imati u glavi da su to nekih dvadeset sati dnevno, osam meseci godišnje. Treba imati pravu želju i održati se.
Ako želite da vidite Eminin portifolio, još fotografija i radova posetite emina-sljivic.tumblr.com
Marina Marinković je previše puta menjala svoj potpis. Stoga, zaključuje da voli promene u životu, muziku i pisanje. Na fakultetu je otkrila je da ima zlu polusestru, koju (za sada) mnogo voli. Planira da se bavi novinarstvom kad poraste, to se nikad ne menja.
