“It’s time” i “You want the sin without the sinner”, nazivi su prvih izložbi devetnaestogodišnje Jovane Mladenović. Jovana je student prve godine fotografije na Fakultetu primenjenih umetnosti i jedan od najmlađih niških fotografa. Rođena je 1991. godine, gimnaziju je završila u Nišu, a trenutno studira i živi u Beogradu. Do sada je imala dve samostalne izložbe, ali je bila i učesnik mnogih zajedničkih, a jedna od njih je održana u Solunu. Njeni radovi krasili su i stranice časopisa “Rephoto”, “Digital photo”, kao i britanski “Colchester daily gazette”. Honorar koji je zaradila za ove fotografije, donirala je dečijem kulturnom centru za razvoj kreativnosti dece.
WANNABE MAGAZINE: Kada si shvatila da je fotografija ono čime želiš da se baviš?
JOVANA MLADENOVIĆ: Iako kao mala nisam znala da je baš fotografija ono što me privlači, bila sam sigurna da će moje mesto biti iza kamere. Moja porodica nije bila najsrećnija što sam izabrala trnovit put umetnika, tako da sam sve morala sama da razvijam i gradim. Nakon prvih uspeha, shvatili su da je to ono što me ispunjava i pružili mi neizmernu podršku.
U čemu nalaziš inspiraciju za svoje radove?
To je slično pitanju koji recept koristim. A recepta za fotografiju nema. Tu je uvek malo muzike, malo scena iz života, kako mog, tako i tuđih, nekoliko kašičica iskustva, pa sve to posuto prahom visoke mode i glam scene.
Šta je odlika tvojih fotografija?
To je jako teško reći, posebno iz mog ugla. Možda je bolje da o tome govore oni koje moje fotografije gledaju kao posmatrači. Težim da moj lični pečat odiše visokom modom koja skriva zakulisne priče i tajne.
Na kakav odziv su naišle tvoje samostalne izložbe?
Kako pisci vole da kažu da je svaka knjiga njihovo dete, tako je i meni svaka izložba podjednako važna i draga. Trema i uzbuđenje su moji verni pratioci, ali pozitivne reakcije su ono što je najvažnije. Volim kada publika shvati moje poruke i kada joj se dopadne moj kreativni pristup fotografiji. Tada se sa izložbe vraćam presrećna i znam da sam uspela u svojoj misiji. Svaku kritiku i sugestiju prihvatala sam sa poštovanjem i ispravljala amaterske greške. Ipak sam imala samo 17 godina.
Gde bi volela da živiš i radiš kada budeš završila fakultet?
London. London. London. Mesto u koje sam se zaljubila na prvi pogled, koje me je osvojilo svojim živim duhom i gde ću jednog dana raditi u britanskom “Vogue-u” (smeh).
Ko su tvoji modeli?
Modeli su, uglavnom, meni jako dragi ljudi. To su moji prijatelji s kojima sjajno sarađujem, koji mi pružaju podršku i pomažu mi da realizujem sve svoje ideje. Inače težim tome da sa svakim koga fotografišem stupim u bliži kontakt, kako bih stvorila što bolju fotografiju i sigurna sam da se to zaista oseća.
Šta bi savetovala onima koji tek počinju da se bave fotografijom?
Onima koji tek počinju da se bave fotografijom? Ja se i dalje osećam kao jedna od njih. Ono što mene vodi je nešto što dolazi iznutra, što tera na rad, što pokreće. Pratim radove mnogih fotografa, konsultujem se sa ljudima, samokritična sam i učim na svojim i tuđim greškama. Trudim se da radim što više i brzo napredujem. Nisam lenja kada je fotografija u pitanju, stavljam je na prvo mesto i spremna sam da pripreme oganizujem i po nekoliko meseci, lepo i detaljno. To bi mogao da bude savet svakom fotografu početniku.
Ana Šurdilović broji dane do diplome fakulteta za novinarstvo. Ovisnik je o Facebook-u, seriji Gossip Girl, modnim magazinima i shoppingu. Ludo je zaljubljena i u ljubavi pronalazi inspiraciju. Sve zanimljivosti beleži na svom blogu Anaonheels.
