Kada mi je urednica rekla da napišem članak o ženskom orgazmu prvo što sam pomislila bilo je da ja nisam prava osoba za to. Psiholozi, ginekolozi, doktori, analitičari, histerične žene koje ga nikada nisu doživele, samosvesni muškarci, svi su oni pokušali da objasne taj mali divni fenomen koji traje svega nekoliko sekindi. Ceo svet je u trci za orgazmom, a ja treba da pišem o njemu! O la la! Baš lepo! Ok.
Kada smo Google i ja počeli da istražujemo tu temu, bila sam šokirana. Bukvalno svaki sajt o seksu nudio je neku magičnu formulu kako do vrhunca. To bi otprilike trebalo da izgleda ovako – okači se za luster, raširi noge do izbezumljenja, neka ti frajer priđe sa boka i orgazam je tu. Ili – napravi drugu, vratćešslomitiakouspeš pozu u kojoj su ti šanse dosta dobre. Ne i savršene – ali, vežbom do savršenstva. Ima i onih koji poručuju da je žensko telo svetinja “predivno za gledati i komplikovano za shvatiti”, te je za doživljavanje orgazma dato detaljno manuelno uputstvo. Očajni deo svetske populacije savetuje da je najbolje rešenje psihoterapija i terapije testosteronom. Oni temeljni podelili su ga na: vaginalni, klitoralni, analni i, pazite, onaj u snu?! Pobožni ga zabranjuju. Uporni tvrde da je glavna caka u G tački i u njenoj stimulaciji. Eksperti poručuju da je veoma bitno da žena zna kako da uspostavi ravnotežu između opuštajućih i napetih trenutaka tokom seksualnog odnosa.
Naravno, postoje, u online svetu orgazma, reklame za vaginalne gelove i žensku potenciju. O vibratorima neću ni da pričam. Ipak, moj omiljeni savetodavac, po sistemu “očajna vremena traže očajne mere” poseže za magijom, pa kaže: “rano izjutra kada je mesec pun, naspi času soka od luka, prospi je preko levog ramena, lezi u krevet i desiće se sigurno.”
