U nedelju je i zvanično završeno Evropsko prvenstvo u košarci čiji je domaćin bila Slovenija, a titulu je pomalo neočekivano osvojila Francuska. ”Galski petlovi” ili ”trikolori”, kako vam milije, u finalu su savladali Litvaniju 80:66. MVP prvenstva je sjajni Toni Parker (Tony Parker), a kapiten reprezentacije Srbije Nenad Krstić je najbolji po procentu šuta iz igre, sa 51,3% (58 datih koševa iz 113 pokušaja). Kad smo već kod naših, osvojili su sedmo mesto, ali o tome nešto kasnije.
Treći su bili Španci, koji su u borbi za bronzu “demolirali” Hrvate 92:66, pa su ”kockasti” sa druge strane ostali pod svojevrsnom kletvom. Podsećanja radi, od onog poznatog demonstrativnog napuštanja postolja u Atini 1995. iz protesta prema našoj reprezentaciji, zemlji, himni, čemu god, nisu uspeli da osvoje medalju. Pored naravno Parkera, u idealnoj petorci šampionata našli su se i Goran Dragić iz Slovenije, Bojan Bogdanović iz Hrvatske, Litvanac Linas Klejza (Linas Kleiza) i Španac Mark Gasol (Marc Gasol).
Duel najpreciznijeg i najboljeg igrača šampionata – Nenad Krstić i Toni Parker
Krenimo redom, sa akcentom na naš nacionalni tim. Posle uvodne pobede nad Litvanijom (63:56), naši momci su ulili nadu kako nama tako i sebi, da mogu da se mere sa najjačim timovima turnira. U drugom kolu je savladana Bosna 77:67, pa je na red došla utakmica protiv Makedonije. Katastrofalna prva deonica nas je odvela u poraz od 89:75, ali to nije uzdrmalo ”Orlove” i ”fleke” su izvađene već protiv Letonije, pobedom 80:71. Međutim, nakon dva poraza od Crne Gore u kvalifikacijama, savladali su nas i treći put, 83:76. Morale su da se “poklope kockice” da bi u naredni krug preneli sva četiri boda, a to se i dogodilo, jer su Makedonci i Crnogorci ostali bez druge runde.
Što se druge strane žreba tiče, Francuzi su u prvom delu bili prvoplasirani u A grupi, iza njih su se našli Ukrajinci, a kao treći su se u drugi krug plasirali Belgijanci. Pomalo iznenađujuće su “ispod crte bili” Nemci, koji su u prvom kolu bili bolji od “Petlova”, a loši su bili i Izraelci. U novoformiranoj grupi E, Belgiju smo pobedili 76:69, da bi opet usledio pad u igri i poraz od Ukrajinaca (82:75). Ipak, redovi su konsolidovani i trijumf protiv Francuza nam je i u drugoj fazi obezbedio prvo mesto pred četvrtfinale. Iz grupe C su dalje prošli Španci, Hrvati i Slovenci, a u novoj grupi, F, iz grupe D su im se pridružili u prvoj rundi maksimalni Italijani, drugoplasirani Finci, kao i Grci. U četrvrtfinale su se plasirali Hrvati kao prvi, domaćin kao drugi, treći su bili Italijani, koje su Španci u poslednjem kolu očigledno pustili da bi igrali sa našom reprezentacijom, a ne sa Litvanijom. Sportski ili ne, pitanje je sad, ali šta drugo očekivati od njih?
Izgleda da Španci nisu pogrešili i dobro izabrali, pošto su prosto “razmontirali” naš koš, pobedivši nas 90:60 i tako nas ostavivši u doigravanju za plasman od petog do osmog mesta i trci za Svetsko prvenstvo naredne godine čiji su upravo oni domaćini. Hrvati su “preko” Ukajinaca (84:72) obezbedili polufinale, gde su im protivnici bili Litvanci koji su nekako savladali nesrećne Italijane, 81:77. “Furiji” se na pretposlednjem stepeniku prvenstva suprostavila Francuska, koja je pred prepunom halom savladala i rastužila Sloveniju, 72:62. Valja pomenuti da je razočarala Grčka, definitivno, koja je “stala” još u drugoj fazi.
Pre završnice, osvrnućemo se na par redova iznad i utakmice za plasman, gde smo prvo ubedljivo poraženi od Slovenaca koji su se brže oporavili nakon četvrtfinala, a bilo je 92:74 za domaćina. Ipak, uspeli smo da u duelu za sedmo mesto pobedimo Italiju, prilično lako, 76:64 i tako se plasiramo na SP, što je jedna od pozitivnih stvari za naš tim. Ako nekog zanima, Slovenci su zauzeli peto mesto, a Ukrajinci šesto.
Prva titula u istoriji za Francusku, potpuno zasluženo trofej je u pravim rukama!
Čini se da su Španci u polufinalu opet iskalkulisali da izbegnu Litvaniju. Šalu na stranu, fantastični Toni Parker je sa 32 poena predvodio Francusku do pobede nad do tada još aktuelnim prvakom Evrope, koji je ostao bez mogućnosti za odbranu trona nakon produžetka, 75:72. Nešto ranije, Litvanci su preslišali Hrvatsku 77:62 i sačekali “trikolore”, koji su iskoristili priliku da osvoje svoje prvo evropsko zlato. To su učinili prilično lako, s obzirom da se od druge četvrtine nije dovodilo u pitanje kome će oko vrata zasijati najsjajnije odličje. Konačan rezultat je bio 80:66, a Nikolas Batum (Nicolas Batum) je bio nezaustavljiv sa 20 poena.
Na kraju, rezime učinka naše reprezentacije. Blistao je kapiten Nenad Krstić, igrao u skladu sa iskustvom, pokazao da je pravi vođa. Rame uz rame sa njim je bio nepredvidivi Nemanja Bjelica, čiji je učinak mogao da bude za nijansu bolji, ali nema šta da mu se zameri, svi znamo ko je on u evropskoj košarci. Stefana Markovića je malo poremetila povreda leđa, zbog čega je propustio meč protiv Španije, ali je svaki zadatak, naročito u odbrani, odlično obavljao, a bio je veoma zapažen i u fazi napada. Nametnuo se Nikola Kalinić, besprekorni borac, sjajan u odbrani, ne toliko efikasan u napadu što se poena tiče, ali fenomenalan u skoku. Zablistali su i Bogdan Bogdanović i Nemanja Nedović, prvi je protivnike “bombardovao” trojkama, drugi prodrmavao temelje hala sjajnim zakucavanjima, ali je i pokazao da je značajno popravio šut van 6,75 metara. Njihova eksplozivnost i košarkaška drskost su ono što svaki ljubitelj “kraljice igara” voli da vidi. Veoma dobar je bio i Đorđe Gagić, koji je u nekoliko navrata pokazao da je sa pravom među 12 srpskih igrača na ovom prvenstvu, pre svega zbog učinka u skoku i prikazanoj borbenosti. Raško Katić je takođe svoju šansu koristio kako treba, u skaldu sa renomeom, ali na nekim utakmicama je prednost dobijao Gagić, pa i Vladimir Štimac. Ukazano poverenje je i on opravdao, što nije ništa čudno znajući koliku želju pokazuje kada obuče dres nacionalnog tima, još od mlađih kategorija. Nedostajala je koja trojka više Danila Anđušića, ali ni njegov učinak na ovom šampionatu nije zanemarljiv. Mladi Vasilije Micić je pokazao deo ogromnog talenta, ostaje da se poradi na iskorenjivanju “dečjih bolesti”, vremena i prostora za njegov napredak ima, pa na toj poziciji ne treba da brinemo za budućnost. Mlađi Krstić, Nemanja, nije se naigrao na ovom EP, ali kad god je ušao, videlo se da ima “šmeka”, pa je i pred njim blistava karijera. Imponuje to što su naši savladali finaliste, to nije mala stvar, naročito iz ovog ugla, nakon prvenstva.
Sve u svemu, priču ko je falio, ko fali ili ko će faliti ću ostaviti za neki drugi put. U stvari, možda je neću ni ispričati, jer sam ponosan na ove momke, naročito što su odvojili vreme za nacionalni tim, za razliku od nekih koji su bili odsutni uz loše izgovore ili uopšte bez bilo kakvog objašnjenja. Ti isti su se pokazali na nekim drugim mestima ovog leta, nit ću njih da imenujem, nit ta mesta. Jedino ostaje pitanje je da li će “stari vuk” Dušan Ivković predvoditi reprezentaciju Srbije i dogodine u Španiji, a za sve ostalo tu su ovi sjajni momci, uz par pojačanja i verujte mi na reč – nema brige, vreme je za novu medalju.
Radoslav Rade Jokić je diplomirani sportski novinar, bivši košarkaš. Obožava sport, bilo to gledanje ili bavljenje istim. Slobodno vreme posvećuje bliskim ljudima, kao i rekreaciji, pisanju, čitanju. Muzika ga opušta i motiviše. Zavisnik od komunikacije sa ljudima, ne voli samoću i tišinu. Kako i sam kaže “nikada ga ne drži mesto”, čovek je “od akcije”, a Beograd je pravo mesto za njega, jer mu pruža sve što mu treba.
