Datum je 1. jul 2011. godine, polufinale najvećeg teniskog turnira na svetu, Vimbldona. Novak Đoković vodi 2:1 u setovima protiv Žoa Vilfreda Conge (Jo Wilfried Tsonga), 5:3 je u četvrtom setu, 40:15 i najbolji srpski teniser svih vremena servira. To je uradio odlično, u sam ugao servis polja, Francuz lopticu po paraleli šalje u aut i slavlje može da počne! Razlog je dvostruk – plasman u finale i prvo mesto na ATP listi! Najsvetliji trenutak srpskog tenisa i u karijeri Đokovića nakon osvajanja Dejvis Kupa godinu ranije!
Nakon toga je srpski as prilično lako savladao Rafaela Nadala za ispunjenje dečačkog sna, za osvajanje Vimldona. Neko je rekao tada, odnosno napisao: ”Teniski broj jedan je Novak Đoković i on dolazi iz Srbije. Neka se teniski svet navikne na to, jer je vladavina našeg tenisera tek počela.” I nije pogrešio. Od tada, pa do poslednje objave ATP lestvice, 23. septembra tekuće godine, prošlo je ravno 100 nedelja.
Pre nego što je ”zaseo” na prvo mesto, počevši od ATP trofeja ”prvenca” u holandskom Amersfortu 2006, preko Meca gde je postao najmlađi igrač u Top 20, Novak je 2007. redom pokoravao Adelajd, Majami (najmlađi pobednik), Eštoril, Montreal gde je savladao prva tri tenisera sveta – Rodžera Federera (Roger Federer), Nadala i Endija Rodika (Andy Roddick) i za kraj, Beč. Bila je to godina kada je igrao svoja prva Grend slem polufinala na Rolan Garosu i Vimbldonu, kao i finale US Opena gde je poražen od Federera. Istu je završio na sjajnoj trećoj poziciji gde je proveo narednu 91 nedelju. Nije dugo čekao na prvi Grend slem, do januara 2008. i Australian Opena, na kome je izgubio svega jedan set!
Slede trofeji na Masters turnirima u Indijan Velsu, Rimu i na Masters kupu u Šangaju. Na Olimpijskim igrama u Pekingu je osvojio bronzanu medalju za Srbiju. Naredne godine, 2010., igrao je deset finala i pobedio u pet – u Dubaiju, Pekingu, Bazelu, Parizu i u onom najdražem, u Beogradu. Onda dolazi 2010. i odbrana titule u Dubaiju, polufinale Vimbldona, finale US Opena, ”skok” na drugo mesto ATP liste i najveći uspeh, na početku teksta pomenut, osvajanje Dejvis kupa. Đoković taj trofej i dan danas apostrofira kao najbitniji i najdraži u karijeri, a uz njega srpski heroji su bili i Janko Tipsarević, Viktor Troicki i Nenad Zimonjić, uz ”generala” Bogdana Obradovića koji ih je predvodio sa selektorske pozicije. ”Vanzemaljska” 2011. i 43 uzastopne pobede (osvojen Australijan open), Vimbldon, prvo mesto i spektakularan doček u Beogradu, gde ga je pozdravilo oko 100.000 ljudi! Pet od šest turnira Masters serije bili su ”šlag na tortu” te sezone koja je zaključena osvajanjem Montreala i četvrtog Grend slema, US Opena.
Pročitaj tekst – 10 tenisera koji nas ostavljaju bez daha
Od tada, pa do ovog ”stonedeljnog jubileja”, da ga tako nazovemo, osvojio je Australijan Open 2012, kada je protiv Nadala igrao najduže finale u istoriji Grend slema, pet časova i 53 minuta je trajao taj epski meč. Osvojen je i Majami, bez izgubljenog seta, zatim Rodžers kup, Peking, kao i Šangaj čime je postao prvi igrač koji je trijumfovao na sedam od devet Masters 1000 turnira. Pehar završnog turnira u Londonu je takođe završio u njegovim rukama, pa je drugu sezonu za redom završio kao ”broj jedan”. U tekućoj godini je postao prvi u istoriji koji je osvojio Australijan Open tri puta za redom. Dubaji i Monte Karlo su se takođe našli na Novakovoj listi, a nažalost, u finalu Vimbldona je poražen od Endija Mareja (Andy Murray). Za kraj ove sezone ostaje finale Dejvis kupa, gde će sa saigračima iz srpskog nacionalnog tima pokušati da ponovi uspeh od pre tri godine.
Dobio je i niz priznanja, naročito za onu neverovatnu 2011., a možda najvrednije je ono koje je dobio od svoje države, orden Karađorđeve zvezde prvog stepena, što je najveće odlikovanje koje neko može da dobije u našoj zemlji. Pored toga, izabran je i za najboljeg sportistu sveta, u izboru magazina ”Tajms” se našao među 100 najuticajnijih ljudi na planeti, dobio je ESPY u kategoriji najbolji teniser u kalendarskoj godini. Prošle godine je postao nosilac priznanja ”Artur Eš humanitarac godine”, a da ne zaboravimo, nosio je zastavu Srbije na otvaranju OI u Londonu.
Kada je sa četiri godine prvi put uzeo reket u ruke, pokojna Jelena Genčić je rekla:
”Znala sam da će biti šampion. Bilo mi je potpuno jasno. Bio je ozbiljan, savestan i nadasve talentovan.”
Ona mu je bila i prvi trener, a izgleda da joj je izbor da Novaka odvoji od njegove prve ljubavi, skijanja, bio pun pogodak. Ostaje samo da joj se od srca zahvalimo, jer Srbija ima pravog šampiona, jednog od najboljih tenisera u istoriji i nadasve velikog čoveka. Čestitke na prvih 100 nedelja na vrhu, uz želju da što duže potraje vladavina Novaka Veličanstvenog!
Radoslav Rade Jokić je diplomirani sportski novinar, bivši košarkaš. Obožava sport, bilo to gledanje ili bavljenje istim. Slobodno vreme posvećuje bliskim ljudima, kao i rekreaciji, pisanju, čitanju. Muzika ga opušta i motiviše. Zavisnik od komunikacije sa ljudima, ne voli samoću i tišinu. Kako i sam kaže “nikada ga ne drži mesto”, čovek je “od akcije”, a Beograd je pravo mesto za njega, jer mu pruža sve što mu treba.
