Wannabe intervju: Nikola Milović

Gotovo oduvek je bio privučen svetom medija, ljubitelj je i lepe pisane reči, diplomirani komunikolog… Naš današnji sagovornik je Nikola Milović. Upoznajte ga!

WANNABE MAGAZINE: Od malih nogu si bio zainteresovan za medije. Zbog čega te privukao ovaj svet?

NIKOLA MILOVIĆ: Od prvog televizora za moju sobu koji sam dobio kao poklon za rođendan u četvrtoj godini, dobio sam prozor u jedan svet koji me je na prvi pogled opčinio i znao sam da ću se kad-tad baviti javnim poslom. Zlatno vreme bezbrižnih osamdesetih, sav raskoš visokih budžeta i produkacija koje smo imali prilike da gledamo na nacionalnoj televiziji, stasavanje MTV produkcije, čuveni magazin “Ćao”, legendarni “Huper”, era pre mobilnih telefona i interneta, ostavilo je svakako traga. Od prvih predstava koje smo za komšiluk priređivali, preko testova za srednjoškolski časopis, do onih malo ozbiljnijih u vreme studija, angažovanja na “City” radiju nakon završetka srednje škole, sve je to deo jednog puta koji tek sada dobija svoj pojavni oblik jer je u onome što trenutno radim oličeno sve što predstavlja moju ljubav, a to je PR, marketing, pisanje, dizajn i ništa manje bitno fotografisanje, koje mi pričinjava pravo zadovoljstvo. Svet digitalnih medija omogućio nam je da sakrijemo od zaborava svaki momenat za nas bitan i na taj način pričamo našu životnu priču.

Nikola Milović za Wannabe govori o medijima i svojoj profesiji

Studirao si osnovne studije sociologije. Koje uspomene te vezuju za period studiranja iz ugla kada treba kritikovati način obrazovanja u našoj zemlji?

Studirao sam u vreme velikih društvenih promena i izazova za našu zemlju, bombardovanja, političkih prevrata, tako da je svakako sociologija pružila jedan dobar temelj za fokus, na koji način rezonovati i analizirati svet oko nas. Studije sociologije sam zamenio studijama komunikologije, tako da vrlo dobro mogu da poredim bazu koju nam u teorijskom smislu može dati jedna državna institucija i praksu koju nam obezbeđuje privatni kontekst studija, prilika da čujete profesionalce iz struke i da se na konkretnim primerima pripremite za posao koji ćete raditi: pravljenje PR kampanja, media planova, marketing planova i slično. Jedno bez drugog ne može ići, potrebno je da svaka od strana primeni i implementira ono najbolje iz onog drugog načina i pristupa obrazovanju mladih ljudi. Nedostatak prakse na državnom fakultetu u to vreme nadoknađivali smo neformalnim vidovima obrazovanja, seminarima, letnjim školama komunikacijskih veština ili osnova građanskog društva.

Kako bi opisao u nekoliko rečenica profesiju kojom se baviš?

Trenutno sam marketing menadžer hotela “Moskva”, hotela sa najdužom tradicijom u prestonici, što predstavlja svakodnevni izazov, inspiraciju i motiv za rebranding jednog poznatog koncepta, tradicionalnog mesta okupljanja koga treba predstaviti u novom svetlu, koji mora biti prisutan svuda, ali na tako suptilan način da ne izazovem kontraefekat, već želju da se neka od usluga ili proizvoda proba u tom trenutku. U svakodnevnom sam kontaktu sa medijima, fotografima, dizajnerima, štamparijama, organizatorima bitnih skupova za prestonicu, sa kolegama iz branše, to je angažovanje koje predstavlja 24/7 posvećenost, ali kada da rezultat, stepen satisfakcije daje dodatni vetar u leđa za nove projekte, realizacije ideja – uvek biti svež, nov, biti lider i napraviti razliku!

Šta znači danas biti uspešan menadžer?

Način na koji komuniciraš sa različitim faktorima i segmentima javnosti, način upravljanja vremenom, ljudima, zadacima, način na koji ostavljaš trag za sobom, na koji pratiš projekat od početka do kraja, predusretljivost, spremnost da izađeš u susret upitu koliko god specifičan bio, način na koji se ponašaš, svetlo u kome se predstavljaš, kako u pisanoj tako i u govornoj komunikaciji, način na koji gradiš lični brend, kako u online prostoru tako i na ulici u neposrednim kontaktima, rezultati koji stoje iza tebe kao potvrda upravo toga da li si uspešan ili ne, pohvala kolega, kritika kao neizbežna stavka koja nas čini jačim i boljim, zadovoljstvo klijenata – to su najmerljiviji efekti predanosti poslu koji radiš.

Kao diplomirani komunikolog ušao si u svet hotelijerstva. Čime te je fasciniralo?

U hotelijerstvo se ili zaljubiš ili ne; ukoliko se zaljubiš, onda je to jedna specifična ljubav koja se ne može objasniti, to je ono što nas tera da nam hotel bude ne druga nego prva kuća, nemoguće je isključiti se, staviti ključ u bravu i otići u privatnu sferu života, hotelijerstvo je nepredvidivo, nijedan dan koliko god ga planirao ne može biti isti. S druge strane, to je prilika da upoznaš različite segmente društva, različite ljude, od svetskih biznis-veličina, osoba sa javne scene, do sasvim slučajnih susreta koji vam obeleže dan ili mogućstvo da prisustvuješ svim bitnim skupovima i događajima u prestonici kao deo organizacije. Hotel jeste zapravo jedna velika scena, svako ko radi u hotelu je glumac koji je dobro uvežbao svoju ulogu i čim kroči na scenu nastupa osmeh, profesionalizam, ljubaznost – to je ono što gosti cene i zbog čega vam uzvraćaju i ukazuju poverenje u kontinuitetu.

Hotel “Moskva”

Okrenutost društvenim mrežama, blogovima, prisutnost u online zajednici na dnevnom nivou. Zbog čega je ovo sve važno?

Po prvi put smo u prilici da merimo efekat našeg truda, da korisnik kome se obraćamo bude opipljiv, da u deliću sekunde dobijemo potvrdu rada, čuveni like koji nas tera da radimo dalje ili menjamo strategiju ako izostane, pratimo trendove u svetu i budemo prvi u svemu, gost je navikao na određeni stepen tehnološke inovativnosti, to je njegov svakodnevni milje u hotelima u Parizu, Rimu, ne smemo dozvoliti da hoteli prestonice kaskaju u bilo kom pogledu, na bilo koju temu. Prisutnost u online prostoru, brzina širenja informacije, doseg i rang ljudi koji informaciju prime i daju povratnu je fascinantan. Javna izloženost komentarima, blagovremeno reagovanje u cilju unapređenja usluge, sve se promenilo, sve je nekako drugačije, ali izazov veći i efekat rada brži.

Okrenut je društvenim mrežama

Tekstovi koje pišeš nose efektne poruke. Koliko je sloboda medija danas zaista “sloboda”, a koliko “kvazinovinarstvo” iz tvog ugla?

Danas je pisati dostupno svima, blog može pisati svako, ali prava informacija, tekst vredan čitanja, poruka koju neko ne želi da čuje ili želi da je zataška, prođe u sekundi planetu putem opcije share, jedna revolucija se desila i ne postoji nazad, objavljuju se tajni dokumenti, svako može biti kritikovan putem nezaobilaznog hate-a ili imati svojih 15 minuta slave, sve je dostupnije, kvantitet je umnogome prisutan, ali kvalitet… mislim da ima svoje mesto i da lako može da se meri. Svakako je dobro da nam online sfera omogućuje da preskočimo uzak fokus uređivačkih politika i da nova ideja, novi koncept, osoba koja je na početku karijere lakše nego ikada može da dođe u fokus donosioca odluka ili konzumenta njegovog proizvoda.

Baviš se i humanitarnim radom. Reci nam nešto više o tim projektima.

U želji da hotel “Moskva” bude društveno-odgovorna kompanija, koliko je u našoj mogućnosti učestvujemo u pomoći deci bez roditeljskog staranja farbanjem uskršnjih jaja i ulepšavanjem praznika mališanima, doniramo posteljinu zdravstvenim ustanovama, “Moskvu” bojimo u plavo osvetljenje – kada je potrebno skrenuti pažnju na problem dijabetesa ili podižemo svest deci da je potrebno zdravo se hraniti i imati zdrav životni stil kao prioritet. Nažalost, nismo u mogućnosti da odgovorimo svim upitima koje svakodnevno dobijamo kao apel za pomoć, ali ću se svakako u budućnosti truditi da to bude jedna orijentacija koja se ne dovodi u pitanje. Akcenat na reciklaži, zaštiti životne sredine, energetske efikasnosti i čuvanju energije za planetu, za nas svakako će mi biti prioritet u daljem radu.

Humanost na delu

Da li pratiš modne trendove? Koliko si pristalica one stare “Odelo ne čini čoveka”?

Pre sam pristalica toga da ako ne čini svakako predstavlja neku poruku koju pojedinac svojim životnim stilom želi da pošalje, koja ga u krajnjoj instanci definiše. Za mene je imperativ uživanje u lepom, imam određeni estetski kriterijum kada je u pitanju sve što radim od profesionalnog izgleda, trudim se da dam lični pečat svakom tekstu, svakom mom izdanju, svakoj poruci u vidu odeće, pisane reči, imponuje mi kada se prepoznaje da sam dao u potpunosti sebe u svakom svom projektu, da sam obeležio neku reklamu koju smo plasirali, preko muzike u kojoj se pronalazim, odabira vinarije u koju pobegnem za vikend da napunim baterije, preko filma ili serije koja mi isto služi za beg ili me pak inspiriše. Nedavno sam, nakon 17 godina, ponovo gledao film “Stealing beauty” i podsetio se svega što volim – Toskane, prirode, dizajna, krajolika, enterijera, mode, vina, muzike, inspirativnih putovanja sa smislom, svega što mi može ispuniti dan ili dati razlog da se trudim i stalno iznalazim nove ideje. U stvari, srećan sam što sam shvatio da nisam umnogome skrenuo sa puta i da pratim ideju vodilju i smernice koje sam zacrtao u vizijama i maštanjima, radim na tom da ih ostvarujem, nepretenciozno, možda kasnim, ali imam neki svoj ritam, korak po korak.

Konkretno, sviđa mi se što se vraćamo nekom klasičnom stilu, stvaramo novu eleganciju kao odgovor na sve spektakle i nedostatak ukusa, imperativ the less is more nešto je što volim da primenjujem, da negujemo taj neki novi retro, napravili smo krug, sada se vraćamo na osnovne postavke i prestiž da imate ručno krojena odela ili ručno pravljenu leptir mašnu – to je ono što vas može istaći ili privući pažnju umesto vidljivog brenda ili etikete.

Uživa u lepim stvarima

Nećemo te pitati kakvi su ti planovi za budućnost, umesto toga, reci nam šta bi voleo da za pedesetak godina piše u tvojoj biografiji iza tvog imena?

Trenutno se pronalazim u podučavanju generacija koje dolaze, možda zbog neostvarene želje da budem profesor, ispunjavam i taj san, držim predavanja, u stalnom sam kontaktu i interakciji sa studentma i to mi daje dodatnu energiju, inspiriše me. Sve više se okružujem samo pozitivnim ljudima od kojih nešto mogu da naučim, sujetan možda jesam, ali uvek spreman da prihvatim nešto novo i da uvrstim u svoj rad, kritiku radi kritike pokušavam da ignorišem i da ih shvatim kao prepreke koje moram preći do ispunjenja zadatog cilja. Ne bih voleo da postoji jedna odrednica, jedna reč koja me određuje, ne živim u stegama, ne volim definicije, ograničenja, sputavanja, stavljanje u kalupe i fioke, jer ljudi imaju tendenciju da to rade, da se čude kako sad hotelijer u svetu medija, dizajna, bloga, fotografije, kako sad odjednom ti; pa baš tako, rušimo stereotipe i kada iznenadim, otvore se nova vrata, neka nova poznanstva, nove prilike i ponude, ali poučen iskustvom – obelodaniću ih kada budu izvesne.

Zapratite Nikolu na Instagramu, Linkedinu, i lajkujte fan page hotela “Moskva”.

.