Ana Marija Popović vodi prvi hab u Srbiji za razvoj i brendiranje gradova Destination Office, zajedno sa Tinom Kaplani. Masterirala je Održivi teritorijalni razvoj na Sorboni, a studirala je još i u Italiji i Belgiji. Osnovne studije završila je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Danas je najmlađa stalna kolumnistkinja “Politike”. Kroz svoju organizaciju bavi se razvojem gradova i menjanjem imidža Srbije. Ima 27 godina i živi u Beogradu.
WANNABE MAGAZINE: Bavite se lokalnim razvojem, ali u stvari vaši projekti se protežu od turizma, preko kulture do podsticanja preduzetništva? Kako to funkcioniše u praksi?
ANA MARIJA POPOVIĆ: Lokalni razvoj gleda na koje sve načine taj grad može da oživi i postane bolje mesto. Ono što se u našim projektima uvek trudimo jeste da koristimo postojeće. Često viđamo da se kod nas zgrade, spomenici, pa i uspomene, lako ruše i zaboravljaju, a mi baš te, često neiskorišćene, resurse gledamo da upotrebimo i stavimo u svrhu razvoja. Tu na red dolazi turizam. Da bi neka kulturna atrakcija uopšte bila atrakcija, ona mora da bude spakovana, reklamirana i naravno posećena. Mi povezujemo kulturu i turizam, koristimo ono što gradovi imaju, i pravimo bolja mesta od njih, za stanovnike i posetioce. Dobar primer jer Muzej Pančevo, sa kojim radimo od prošle godine, od kada im je poseta porasla za 500%.
Ispričajte nam nešto više o projektu “Muzeji rade”?
Prošle godine moja partnerka u organizaciji Tina Kaplani napisala je odličnu tezu o muzejima u Srbiji na Univerzitetu Ca Foscari u Italiji. Složile smo se da bi bilo šteta da sva ta građa propadne, pa smo napravile sajt muzejirade.com i pokrenule kampanju na društvenim mrežama pod hashtagom #muzejirade. Muzeji i posetioci su počeli da ga koriste, i ta predrasuda da muzeji ne rade počela je da se menja. Ono što nas je posebno zaintrigiralo jeste da nigde u javnosti, pa čak ni na sajtu Zavoda za statistiku nije postojao spisak svih muzeja u Srbiji, pa smo ga mi sastavile i postavile na sajt. Samo u Beogradu ima 40 muzeja i oni svi rade, uključujući i Narodni muzej, koji uprkos sporoj rekonstrukciji organizuje izložbe i prima posetioce. Za ovaj projekat dobile smo i nagradu Web Top 50 u kategoriji sajtova o kulturi. “Muzeji rade” je za nas više od projekta, to je misija.
Kada smo već spomenuli vaše projekte, kako objašnjavate da Lifestyle Serbia hashtag na Instagramu ima preko 8,000 slika, iako za kampanju nigde ne vidimo reklamu?
LS je prva kampanja o Srbiji koja uopšte ima neku nišu, a to su mladi ljudi iz Srbije i mladi turisti iz Zapadne Evrope. O Srbiji se godišnje napravi bar 100 kampanja, jer postoji 125 lokalnih i regionalnih turističkih organizacija plus nacionalna, ali nikada nije jasno kome se oni obraćaju. Zato nikada ni nemaju nikakvog odjeka, iako su te kampanje svuda oko nas. Razlog zašto ljudi i dalje kače slike jeste njihovo razumevanje da je ovo user-generated kampanja. Od starta smo imali ideju da svakome dozvolimo da pokaže šta je njegova Srbija, šta je njegov ili njen stil života. Sam hashtag #lifestyleserbia funkcioniše na svim društvenim mrežama, koriste ga podjednako posetioci, lokalno stanovništvo i turistička industrija. Oni su prepoznali našu ideju i drago mi je zbog toga. Po konferencijama dosta stranaca mi kaže da su bili prijatno iznenađeni Lifestyle Serbia štandovima po svetskim turističkim sajmovima, da dobar dizajn i urbani pristup nisu nešto na šta su navikli iz Srbije.
Godinama već vodite blog Kako na master, koji je vrlo čitan među mladim ljudima koji traže svoje obrazovanje u inostranstvu. Kako ste uopšte došli na ideju da otvorite ovakav blog?
Kada sam dobila stipendiju Evropske komisije za master, dobila sam i desetak poziva na kafu da objasnim kako sam aplicirala. Lakše mi je bilo da to napišem na blogu, pre nego što zaboravim. Osim o samom apliciranju, pisala sam i o mom životu na masteru, a onda su pisali i razni pametni mladi ljudi sa Balkana o svojim iskustvima školovanja po svetu. Blog je vrlo posećen, i čini mi se da ljudi imaju poverenje u njega. To mi veoma znači.
Šta trenutno radi Vaša organizacija Destination Office?
Osim što planiramo projekte za sledeću godinu, trenutno razvijamo nove turističke proizvode za Beograd o kojima će se više čuti kada ih završimo. Uživam u radu u Destination Office, mada verujem da su uspesi tek pred nama.
Kako postižete sve ovo?
Radim samo ono što me interesuje i ne gledam TV.
Obrazovali ste se na Sorboni. Kako ste se odlučili na taj korak?
Još na osnovnim studijama znala sam da ću master završiti u inostranstvu, pa sam još tokom studija mesecima tragala na internetu u potrazi za idealnim masterom. EU stipendije su ipak najvelikodušnije za ljude sa Zapadnog Balkana, pa sam se odlučila za tu opciju, i nisam se pokajala.
Kakve uspomene nosite sa mastera, s obzirom na to da ste bili jedini primljeni sa Balkana? Da li Vas je ovo iskustvo izmenilo?
Nosim baš lepe uspomene, kad se okrenem, shvatam da sam uživala u svakom trenutku, pa čak i kad je bilo teško, i kad sam mislila da ću poludeti od obaveza i odgovornosti. Na mom programu je bilo ljudi iz 17 zemalja, pola njih nikad nije ni čulo za Srbiju, zato sam ih sve dovela na ekskurziju u Beograd, gde su zaključili da masniju hranu nisu jeli u životu. Super smo se proveli. Ovakvi međunarodni programi su odlična prilika da izgubimo loše osobine koje Balkan ume da zasadi u čoveku, kao što su nacionalizam, zatvorenost i potpuni izostanak tolerancije. To je ono što možete da vidite svaki dan u Srbiji, u medijima, na internetu, na ulici. Lepo je provetriti te utiske na koju godinu.
Nedavno ste bili u Americi na usavršavanju u sklopu Tourism Professional Exchange. Kakvi su Vaši utisci? Koje ste gradove posetili?
Amerika me je baš oduševila! Kad čovek provede deo života u Parizu, postane razmažen i sve mu je posle osrednje, pa sam i ja tako nabeđena otišla u Ameriku, međutim potpuno me je oborila s nogu. Ljudi su otvoreni i pozitivni, ima million opcija za poslove i napredovanje. Sve je okrenutno ličnom razvoju čoveka i individualizmu. Ovaj program finansirala je Američka ambasada u Beogradu i Stejt Dipartment, i zaista sam mnogo naučila i videla. Posetili smo Njujork, Los Anđeles i Vašington i srećna sam da sam bila deo programa i upoznala sjajne ljude koji su bili sa mnom.
Koji su Vaši planovi za budućnost?
Da nastavim da razvijam Destination Office, svoje okruženje i sebe kao ličnost.
Od septembra počinjete da pišete kolumnu za Wannabe. O čemu ćete pisati?
O svemu što me inspiriše i što mi “Politika” ne bi objavila.
