Varaju i žene, naravno. Ali obično ne kad vole svog čoveka i žele da ostanu sa njim. Varaju iz osvete, iz želje da probaju to sa nekim drugim (nedostatak iskustva), jer su nezadovoljne (i nezadovoljene) pa traže izlaz iz odnosa u kome se nalaze, a nemaju hrabrosti (ili uslova) da taj odnos prosto odmah prekinu. Varaju jer su se zaljubile u drugog, a previše gube ako ostave prvog (brak, status, materijalnu sigurnost…). Toliko sam videla oko sebe i sama iskusila, pa znam. Možda ima još toga, možda ima žena koje prosto vole da menjaju partnere i nisu u stanju da budu monogamne, ali one obično nađu sebe u otvorenom odnosu, svingerskim varijantama i ostalim formama veze u kojima nema reči o varanju, nego partneri nemaju ništa protiv seksa sa drugim osobama ili dovođenju drugih osoba u svoj krevet. Videla sam i to, pa znam i nisam prestala da se čudim kako ljudi to mogu – da tako potpuno odvoje ljubav i seks, ili da u svoju ljubav tako integrišu pornografiju. Posle tridesetak godina intenzivnog ljubavnog i seksualnog iskustva, shvatila sam da je pornografija svaki oblik seksa zasnovanog na požudi, na korišćenju drugog ljudskog tela kao seks-igračke, na shvatanju da je seks isto što i hrana i piće (i sranje i pišanje, kad smo kod potreba) i da malo pornografije može da bude oslobađajuće i zabavno, ako je praktikuješ sa svojim čovekom, kome veruješ, sa kojim si opuštena i raspoložena da se igraš, zato što znaš da je ta igra bezbedna i bezazlena i da ćeš, kad budeš sita igre, dobiti kompletan tretman koji voljena žena zaslužuje – strastveno vođenje ljubavi, sa gledanjem u oči, izjavama ljubavi i svršavanjem sa tvojim imenom na usnama. Tako se vodi ljubav, da? Ili ja o tome ni posle tridesetak godina ne znam baš dovoljno.
A onda muškarac koji inače strastveno vodi ljubav sa svojom voljenom, ode pa kresne neku rendom osobu, koja mu ništa ne znači, na jedno veče. I on ima mnoooogo razloga da objasne zašto je to uradio. Zato što je bila takva situacija – nije valjda mogao da odbije damu i da ispadne slabić i papučar? Zato što je imao priliku i mislio je da niko neće da sazna, a to mu ionako ništa ne znači. Zato što je hteo malo čiste pornografije, neopterećene zahtevima vođenja ljubavi. Zato što je hteo da proba novo telo. Zato što mu je bilo potrebno da se oseti kao slobodan muškarac, koji može da radi ono što poželi, koji ne mora da ispunjava ničija očekivanja. Zato što misli da mu to pripada, kao muškarcu – to pravo da s vremana na vreme kresne nešto tuđe, odnosno, nešto što nije njegovo. Zato što je bio seksualno privučen (dig’o mu se). Zato što je bio suviše opterećen i pod stresom u vezi sa svojom voljenom, pa mu je trebalo nešto da mu povrati samopouzdanje. Rendom karanje je očigledno najbolji lek sa muško samopouzdanje, a samopozdanje je izgleda neraskidivo priheftano za ego, kao jaja za… Dobro, ne moram baš toliko. A ego se izgleda izjednačava sa muškošću i tako u krug. Ako izgladnjuješ ego svog muškarca, ili ga još gore, izazivaš, guraš van zone komfora, goniš u razvoj i provociraš uvide i kvantne skokove, onda će tvoj muškarac da se rastegne kao lastiš, a pući ćeš – ti. Jer u nekom trenutku, lastiš se vrati na svoju meru i onda mora da uradi nešto po svojoj meri. Recimo da nešto kresne, da povrati samopouzdanje i samopoštovanje. A šta ćeš ti sa svojim, da prostiš, samopouzdanjem i samopoštovanjem, m?
