Neke stvari u vezi morate razmeniti, da biste opstali zajedno. Ako ih ne pružate i ne činite, ili ih ne dobijate, pre ili kasnije ćete izgubiti partnera, ili ćete ga ostaviti. U ljubavi je vrlo lako prevideti razne nedostatke – i svoje i partnerove – lako je verovati da svojom ljubavlju možete da “ispeglate” sve negativnosti i nedostatke. Vremenom uviđate da nije tako i dostižete tačku preloma – svako ima prelomnu tačku, pitanje je jedino zašto je ona kod svih različita. Nevolja je kad partner dostigne svoju tačku preloma, a vi se svojoj još niste ni približili – ali to je nešto što niste hteli da vidite kod partnera i verovali ste da ćete ga nekako “zadržati”. Ovo su neke tačke preloma, koje ne treba da zanemarujete.
Nepružanje podrške
Ako partneru ne pružate podršku koja mu je potrebna, ili je on ne pruža vama, veza će se raspasti. Jer, ako izneverite partnera svaki put kad vam se obrati za pomoć i podrška, ili on to čini kad se vi obraćate njemu, na emotivnom nivou, to je izdaja. Partner koji nije tu i beži kad je potreban, poručuje partneru da ne treba da ga doživljava kao sistem podrške. A kada neko ne pristaje da bude sistem podrške partneru, onaj koji ne prima podršku otići će i potražiti je na drugom mestu.
Nedavanje prostora
Nesklad u vezi nastaje kad jedan od partnera ima izraženu potrebu za svojim prostorom i vremenom, a drugi je uvek na raspolaganju. Kada partner nema vremena za vas, obično se ne radi o tome koliko je zauzet i da su mu svi drugi važniji od vas, već da ima potrebu za svojom privatnošću, za vremenom i sadržajima koje neće deliti sa vama, a verovatno ih uopšte ni sa kim neće deliti. Ta potreba je mentalna i emocionalna – onaj ko ne želi da stalno bude deo para, koji ima potrebu za nezavisnošću i slobodom (i strah da će ga veza apsorbovati), osećaće se ugušeno i sputano, ako ga partner ne razume i ne pruža mu prostor koji mu je potreban.
Previše ljubomore (ili nedovoljno)
Postoji ona mala doza ljubomore koja svakome imponuje, jer pokazuje da je važan i da je partner spreman da se bori za njega, a nekima je i podsticajna u smislu buđenja strasti. Ali, poistovećivanje ljubomore sa strašću, uništiće svaku vezu. Želimo da potvrdimo osećanje da nam neko pripada i da želimo da pripadamo, dok istovremeno cenimo svoju nezavisnost. I tu je potrebno držati balans malim dozama posedničke ljubomore, čak i kad zaista nismo ljubomorni po prirodi i ne verujemo da su varnice te vrste potrebne u odnosu. Ako nikada niste ljubomorni, to je kao da vam uopšte nije stalo, a ako ste preterano ljubomorni, to je kao da ste sebični i zahtevate suviše.
