U poslednje vreme se mnogo piše o specifičnostima introvertnih i ekstrovertnih osoba – toliko, da vam se može učiniti da samo ove dve kategorije ličnosti postoje i da svakako morate pripadati jednoj od njih. Ali, vi verovatno niste ni naročito introvertni, ni posebno ekstrovertni, kao što većina ljudi nije. Ovaj trend je verovatno nastao u cilju prikazivanja razlika kao normalnih i prihvtljivih, mada se čini da postiže jedino to da shvatamo da introvertnost nije dijagnoza (a onda se pitamo da li u stvari jeste, kad moramo toliko da dokazujemo da nije). Kao i sve podele i ova je crno-bela – ekstroverti se doživljavaju kao površni, bučni, nametljivi pripadnici čopora (navijači), a introvertni kao preosetljivi usamljenici (čudaci).
Možemo to nazvati pokretom za prava introvertnih, jer se u takvim tekstovima uglavnom govori o teškoćama koje introvertni imaju u društvu i komunikaciji, u načinu na koji društvo – kao da je celo društvo ekstrovertno i tretira one koji žele da se izdvoje i preispitaju i sebe i društvo kao nestabilne, uznemirujuće, pa čak i opasne elemente. Introvertni se podstiču da budu svesni svoje posebnosti i da se njome ponose, jer su jedinstveni, umesto da se prilagođavaju (ekstrovertnom) društvu i prave kompromise sa svojom prirodom. Ok, to verovatno ima smisla – ako prihvatimo da su ekstroverti prosečni malograđani, a introverti neshvaćeni umetnici.
View this post on Instagram
Međutim, uglavnom uopšte nije tako i ne moramo da polazimo od te premise. Ne moramo posmatrati ekstrovertnost i introvertnost kao krajnosti – jer namera ove osnovne psihološke kategorizacije i nije bila da formira krajnosti, već da lakše pobroji osobine ličnosti i bolje razume one koji su više okrenuti sebi, kao i one koji su otvoreniji ka drugima. Kategorije se u startu prave iz kliničkih razloga, da olakšaju utvrđivanje problema i pronalaženje pravog pristupa njegovom rešavanju. Kada bismo se svi podvrgli temeljnim testovima (i kada bi toliko temeljni testovi postojali), verovatno bi svako od nas mogao da ponese neku etiketu, odnosno, dijagnozu, jer svi imamo osobine, obrasce i delove ličnosti koji mogu da se svrstaju u ovu ili onu kategoriju.
Dakle, verovatno nemate dijagnozu (kao i većina sveta) i ne možete baš ni da se glatko svrstate u kategoriju introvertnih ili ekstrovertnih (kao ni većina ostalih). U nekim svojim osobinama, postupcima i karakteristikama prepoznajete osobine i jednog i drugog tipa.