Dve žene su došle da ideju da ožive stare zanate i pokušaju da ih spasu od zaborava. Milica Prodanović i Milena Jovanović Deljanin su suosnivačice platforme Online umetnička škola na kojoj se trenutno nalaze kursevi modernog heklanja, pletenja, izrade nakita, preuređenja nameštaja, dekupaža i pustovanja vune. Od decembra 2020. godine do danas, više od 600 polaznica je upisalo jedan ili više kurseva. Profesorke koje drže kurseve zajedno imaju više od 50 godina iskustva u primenjenim umetnostima i to znanje su podelile putem snimljenih, video-radionica. Milica i Milena su nam otkrile šta ih je podstaklo da osnuju ovakvu platformu, sa kakvim su se izazovima susretale, ali i buduće planove.
Online umetnička škola je nastala nakon što ste obe zbog pandemije korona virusa ostale bez posla. Kako vam se javila ideja za osnivanje baš ovakve škole?
Milica: Godinu dana smo radile paraleno dva posla. Do 16č na projektu Univerzitet za treće doba, koji je s koronom faktički prestao da postoji, a popodne smo snimale u improvizovanom studiju, koji smo napravile u dnevnoj sobi.
Milena: Samo nam je kliknulo. Bez prevelikog prethodnog istraživanja, osim što smo znale da u regionu ne postoji ništa slično. Poznavale smo žene koje se bave različitim umetnostima i imaju iskustva u vođenju radionica uživo, nas dve imamo znanje iz marketinga, a Milici više leže tehničke stvari i profesionalno se bavi fotografijom. To su bili početni „sastojci“ i za samo 10 dana od ideje, dokupile smo opremu, napravile plan snimanja i krenule. Zaplovile smo na talasu, tajming nam je bio dobar za lansiranje ovakve priče. Ljudi su bili u kućama, nedostajalo im je mnogo toga, ali najviše ono što će pozitivno uticati da se rasterete, skrenu misli i svojim rukama stvore nešto kreativno.
Koji cilj ste kroz školu primarno želele da ispunite i da li ste u tome uspele?
Milica: Htele smo da stare veštine učinimo modernim, da ih smestimo u digitalni kontekst i da postanu dostupnije. To je nešto čemu nema više ko da nas nauči. Kod nas žene uče da prave atraktivne torbe, igračke, haljinice, da heklaju kupaće kostime, cegere, da prave ešarpe od pustovane vune, torbice za mobilni, za laptop, da preuređuju nameštaj, prave unikatan nakit. Onda smo naišle na izazov „ne može to online da se nauči“. I te kako može. To svedoči 700+ polaznica koje svakodnevno gledaju snimljene videe i šalju nam fotografije svojih radova, utiske. Neretko s jednog kursa prelaze na drugi, potpuno očarane svojom novom pasijom.
Koji kursevi postoje na vašoj platformi i ko su predavači?
Milica: Za sada su na platformi kursevi modernog pletenja i heklanja, od prvih bodova do izrade atraktivnih, upotrebnih predmeta, kurs izrade nakita, dekupaža, suvo i mokro pustovanje i program preuređenja nameštaja. Cilj nam je da stalno dodajemo nove i zanimljive svari, poput crtanja i slikanja, veza, kaligrafije, rada sa drvetom i glinom itd.
Milena: Hoćemo da bude šaroliko, čitava paleta svega što bi neko želeo da nauči i da mu to postane hobi. Kreativna, hobi platforma naročito je zanimljiva kompanijama koje uvode nove, wellbeing benefite. I tu mora da se nađe „za svakoga ponešto“.
Kad ste osnovale platformu, spomenule ste da ste mislile da će polaznici dolaziti kako bi osnovali svoj biznis, a da takvih u stvari ima oko 10%. Ko su vaši polaznici i kome su kursevi namenjeni?
Milena: Kad smo kretale, na umu smo prevashodno imale žene koje žele „zanat u rukama“ i da od toga zarađuju. Zato smo snimale sveobuhvatne kurseve, koji traju po 12, 15 radioničarskih sati. To nas je, s jedne strane usporilo, ali nam je s druge strane dalo kredibilitet da sa nama stvarno može da se nauči. Sve je jasno i detaljno prikazano, lekcije imaju dobru strukturu, a u nekom trenutku smo uvele i pakete za rad sa svim alatima i materijalima. Ipak, od samog starta najviše su nam se javljale zauzete žene, koje imaju mnogo obaveza, rade stresne poslove i u slobodno vreme žele da rade nešto sasvim drugačije. Takođe, učenje s mesta odakle žele im dodatno štedi vreme, pa zato naše polaznice u najvećem broju slučajeva kurseve prate s telefona.
Kakvi su utisci polaznika nakon završenih kurseva?
Milica: Žene nam odasvud pišu koliko su srećne, iz cele Srbije, regiona, o tome koliko je sve to snažno uticalo na njih. Pojedine rade sa decom, druge dok deca spavaju, treće su presrećne što su sebi ispunile davnu želju, ostale su toliko talentovane da vrlo brzo uspeju da naprave torbice, džempere, nakit kakav žele. Uglavnom, imamo na stotine i stotine njihovih komentara i to nam je, naročito u prvo vreme, bio najjači vetar u leđa.
Pošto ste zajedno osnovale umetničku školu, sa kakvim izazovima ste se suočavale u zajedničkom radu? Šta vas u poslu gura napred?
Milena: Milica i ja sarađujemo više od šest godina, a pre pokretanja Online umetničke škole, radile smo zajedno na projektu „Univerzitet za treće doba“ i na neki način se okušale u polupreduzetništvu, jer su nam bile potpuno odrešene ruke, pa smo zajedno napravile inspirativnu rock and roll priču za penzionere. Naš zajednički rad jeste zapravo put svakodnevnog ličnog i profesionalnog razvoja. Mnogo se razlikujemo, ali nam baš to omogućava da se kroz konstruktivne razgovore obe pomičemo napred, da se menjamo. Kad dve osobe rade zajedno i to dobro funkcioniše, to je dobitna motivaciona kombinacija. Kad se jedna umori, ostane bez inspiracije ili joj bude teško, druga je tad obično u podsticajnoj energiji i tako nastavljamo dalje. Imale smo trenutke kad smo obe bile u nekoj vrsti burnouta, ali i tad nam činjenica da zajedno možemo mnogo daje snage da se oporavimo. Glavna prednost Online umetničke škole čak nije ni sama ideja, već naš mali tim.
Za koje oblasti rada je zadužena Milica, a za koje Milena? Da li postoje pojedine stavke koje manje ili više volite da radite?
Milena: Od starta nam je bilo jasno da je glavna prednost našeg odnosa komplementarnost znanja i veština koje posedujemo i to je do danas ostalo tako. Milica je zadužena za tehničke stvari, za snimanje, upravljanje kampanjama, a ja sam pričalica. Pišem sadržaj, pregovaram, a generalno obe se bavimo strategijom, idejama, razvojem posla i to od jutra kada se vidimo do večere, uz vino kada negde otputujemo. Veoma smo strastvene u vezi sa ovim što radimo i to nam je još jedan izvor energije.
Prema vašem mišljenju, koliko su hobiji važni u današnjem svetu? Na koji način se odražavaju na mentalno zdravlje?
Milica: Hobiji su važni više nego ikada pre, zato što živimo u haotičnom vremenu, da ne kažem nešto gore. Ljudi provode mnogo vremena za računarom, uz telefone, pomalo usamljeni i otuđeni čak i od porodice. Hobi je odličan alat da se vrate sebi, da zajedno sa decom pokušaju nešto da naprave, da osete sve antistres benefite rada rukama i ponos kad stvore nešto unikatno, što mogu da poklone, nešto što je direktan plod truda i kreativnosti.
U maju će biti realizovane i vaše Kraljevske radionice. Možete li da nam kažete više o njima i šta obuhvataju?
Milica: Reč je o saradnji koju imamo sa muzejom Dom Jevrema Grujića, gde se u salonima iz XIX veka, u kući koju je 1896. godine, u duhu francuskog neobaroka i neorenesanse, podigao srpski diplomata i državnik Jevrem Grujić, održavaju Kraljevske radionice. Nakon priča iz prošlosti, kroz koje goste vodi kustoškinja, prave se Persidine minđuše, ogrlica po uzoru na onu koju je nosila kraljica Natalija ili se vezu inicijali na salveti. Služi se kraljičina torta, po starom receptu iz 1888, pronađenom na tavanu kuće – omiljena torta kraljice Natalije Obrenović, koja je često svraćala kod Jelene Grujić.
Milena: Zbog autentničnosti celog koncepta, javljaju nam se i kompanije koje žele team building, nešto skroz drugačije za svoje zaposlene.
U neobaveznom razgovoru ste nam rekle da ste putovale po Srbiji i da ste shvatile i uvidele kako ljudi žive u manjim sredinama. Šta ste to nesvakidašnje primetile i zbog čega su takva putovanja ostavila jak utisak na vas?
Milica: Kada smo se početkom januara vratile sa prazničnih putovanja po Srbiji, došle smo do istih zaključaka koliko ljudi zapravo teško žive. Zato smo se opet angažovale da koliko toliko doprinesemo i organizovale akciju „Zanat u rukama za nezaposlene“. Sve nezaposlene žene iz cele Srbije, koje su nam se javile u tom periodu, dobile su od nas poklon umetničko-zanatski kurs i paket sa svim alatima i materijalima za rad.
Milena: Akcija je bila medijski dobro iskomunicirana, a uspele smo i da nađemo partnere, kompanije koje su se ukjučile kroz sponzorstva. Pre ove akcije i žene u sigurnim kućama dobile su kurseve i pakete, a planiramo i cele godine da nastavimo u duhu solidarnosti.
Fotografije: Wannabe Media
Marija Gavrilović
