Srce je lupalo nekom suludom brzinom, u potrebi da se otme i izleti iz grudi kao ispaljeno topom. On mi je šakama stiskao zglobove, vukao ruke i pokušavao da privuče ustima iz kojih je miris alkohola terao misli. Svako doticanje osetila sam kao batine, željna da otresem prezir s kože. Gazio je po mojim krhkim uspomenama, ne žaleći. Oblila me je misao o mojoj tužnoj sudbini, jasno sam videla liticu uma, a on me je gurao ka njoj.
Javio se prkos, neka besna težnja da moj udarac bude oštriji. Neobična unutrašnja istine mi je vukla jezik pun psovki i straha, u neobuzdanoj borbi za očuvanje časti. Mučno nespokojstvo na ispucalom tlu preklinje me da potrčim, pobegnem, ali su kolena bila ukočena i stopala zalepljena. Činilo se da svaki pokret oduzima snagu da udahnem. Učvršćujem branu pred tom bujicom, što čujem huku, grčeći očne kapke.
Stoji nasilnik preda mnom i govori sve ono što sam očekivala pre mnogo vremena, dok sam ga još posmatrala kroz emotivnu maglu. Gospodin uglađeni, pretvorio se u bludnika koji puzi po prašini kajanja.
Onda kada sam shvatila da su moja očekivanja plod zaljubljene mašte, mirno sam odšetala, ne čekajući reakciju koje i nije bilo. Upravo vidim buru emocija, naleće na mene, s ciljem da me oduva. Sad sam mu zanimljiva, kao retka zverka ulovljena. Mogla bih mu doneti radost. Na njegovu žalost, lovačku zasedu moraću da napustim, jer to moj instinkt nalaže.
Jednim pogledom ugledala sam ono što nikad do tada nisam – sebičnost. Oduzela mu je sposobnost da bude čovek i poželi mi sreću. Odbacivala sam činjenicu da je bio deo mojih snova, i tako činila nasilje nad sobom. Nisam sigurna da ga poznajem. Ukazavši mu na prezasićenost, mišići lica su se polako opuštali, bora između obrva je nestala. Prijateljski pruža ruku uz duboko izvinjenje.
Bila je to ljubaznost koja ne obavezuje ni onog što kaže ni onog što čuje.
Jeza, strah, kajanje skupilo se u meni sve ludo i nemoćno, pretvorilo u mutljug u kome se svest gušila.
Memorišem njegove poslednje reči koje su imale ton pretnje – više ne oseća rešenost da sve ispravi i na taj način prihvata izgubljeno.
Moram se podrugljivo nasmejati – zar je to na njemu da kaže?
Katarina Vesin je budući novinar. San joj je da proputuje svet i napiše putopise. Oduvek piše prozu i poeziju, inspiraciju nalazi svuda oko sebe. Veliki je ljubitelj rep i r&b muzike, nepopravljivi je optimista i borac, obožavatelj životinja. Voli modu, a posebnu strast gaji prema obući. “During your life, never stop dreaming. No one can take away your dreams!” (Tupac Shakur)
