Damjan Eltech, mladi beogradski DJ i producent, muzikom se bavi od svoje 14. godine. Prvi CD plejer kupuje 2002. godine, a već sledeće debituje u klubu “Dvojka”.
Raspon muzike kojim se bavi je širok: u početku je pratio trendove elektronskog zvuka, zatim prelazi na nešto tvrđi zvuk tech–house i techno, a od 2007. godine se posvećuje nešto lakšem i minimalnijem ritmu, zadržavajući techno kao atmosferu, a minimal kao osnovu. Kako kaže, trenutno ga “najjače drma minimal–tehno kombinacija”. Ono što ga čini vrlo slušljivim i prepoznatljivim, jeste atmosfera koju pravi, interesantna tehnika, dobar odabir materijala i eksperimentisanje za vreme seta.
Damjanove nastupe odlikuju dobra atmosfera, neobične tehnike i brojna eksperimentisanja
Damjan stoji iza brojnih projekata (Basic Minimal, Urban Forces, Cube) koji se bave organizovanjem klupske umetnosti, audio i video produkcijom, kao i organizacijama na polju urbane muzike i kulture. Radio je sa mnogim domaćim DJ-evima, ali i sa stranim poput: Troj Pirs (Troy Pierce), Klod Vonstrok (Claude Vonstroke), Din Ejmo (Dean Amo), Šubaj (Shewby), Šejn (Shane), Audio Soul Project i DJ Hell.
WANNABE MAGAZINE: Kako si dobio umetničko ime “Eltech”?
DAMJAN ELTECH: Tačnije, to je “umetnički produžetak” mog pravog imena. Samo Damjan mi je bilo mnogo kratko od samog starta kad su počeli moje ime da stavljaju na flajere i slično, pa sam uvek želeo da bude još nešto pored, samo nisam znao šta. U periodu 2006-2007. puštao sam neku kombinaciju Electra i Techna, pa se iz tog spoja rodio i nadimak Eltech. Više puta bi mi drugari dovikivali “Eltek, eltek, eltek!” dok sam puštao – tako je nastao Eltech i ostao.
Muzikom se baviš od 14. godine i sviraš četiri instrumenta. Koji od njih ti najviše znači i zašto?
Sad već sviram nekih šest instrumenata i videću da taj broj još poraste. Mnogo mi znači i najminimalnije poznavanje instrumenta jer sve to kasnije koristim u produkciji. Kada se nešto snima, ne morate da budete virtuoz da bi to zvučalo dobro. Potrebno je samo najmanje znanje i pametno “šminkanje” u toku produkcije; onda to sve na kraju zvuči profi. Najviše mi koristi poznavanje klavira i njega najviše koristim u produkciji, a to je ujedno i instrument koji najbolje sviram.
Damjan svira čak šest instrumenata!
S obzirom na to da ti je otac rok muzičar, kako si odlučio da kreneš ovim pravcem i šta on misli o tvom izboru?
Često optužim ćaleta da mi je ogadio gitarsku muziku jer su gitare i takva muzika uvek bili prisutni u toku mog odrastanja i onda je jednostavno došlo do prezasićenja. Takva muzika me je smorila još dok sam bio klinac. Sa druge strane, ćale je čovek koji je uvek poštovao moj izbor i podržavao me, sviđalo mu se to ili ne. Nije baš pristalica zvuka koji negujem, ali nikad me nije sputavao da slušam, pravim ili puštam taj zvuk. Mnogo sam zahvalan svom ocu jer je imao ogroman uticaj na mene dok sam gradio svoj muzički grad.
Koliko je školovanje važno za uspeh u tvom poslu? Da li se baviš još nečim ili si kao muzičar i producent pronašao svoj poziv, svoj život?
Ne znam da li mislite na muzičko školovanje ili školovanje uopšte, ali svejedno mislim da ono nema velikog udela u muzici i ja sam veliki protivnik školovanja generalno. Školovani muzičari su obično zatvoreni u kocku bez prozora koju su im sagradili škola, učenje i teorija. Obično su im kreativnost i maštovitost amputirani, a to ima loš uticaj na stvaranje muzike. Ako malo bolje pogledamo kroz istoriju, najveći muzičari su bili samouki, a pod najvećim muzičarima podrazumevam ljude koji su doneli najveće promene na polju muzike.
Koristio si plejere na svojim nastupima, zanima nas kakav je tvoj odnos prema novim tehnologijama? Koliko ti je važno da u sklopu opreme na nastupu imaš midi kontroler, računar…? Ili si i dalje vezan za stare analogne uređaje?
Ja spadam u red DJ-eva koji rade za publiku. Uradiću sve da njima bude lepo, da se dobro provedu, uživaju u muzici i slično. Ako se publika bolje provodi na žurci gde se puštaju kasete, ja ću puštati sa kaseta! Kad smo već kod kaseta, ja stvarno jesam puštao i sa njih, pa sam prešao na CD, pa sa CD-a na gramofone, pa sa gramofona opet na CD, pa sa CD-a na MIDI i tu sam sad. Midi tehnologija omogućava ogromnu moć manipulisanja, eksperimentisanja i slobode pri radu na setu. To automatski otvara mogućnost da publici pružite nešto daleko veće i zanimljivije, a to ima ogroman uticaj na atmosferu i celokupan provod ljudi. Mislim da publici nije mnogo bitno sa čega radite, bitno im je da se dobro provedu… A ista stvar je i meni najbitnija.
Iz svoje kabine, Damjan voli da posmatra reakcije ljudi u klubu
Da li slušaš još neku muziku sem ove kojom se baviš, i koju?
Retko kod kuće slušam elektronsku muziku, mada, kod kuće sam jako retko. Mnogo volim Španiju, pa mi i njihova muzika najviše prija. Mislim da trenutno najviše uživam uz španski Chill Out. To me baš odmara i pravi dobar balans u mojim centrima za muziku. Mislim da nije dobro da čovek sluša jednu vrstu muzike uvek.
Šta podržavaš na našoj muzičkoj sceni? U kojim beogradskim klubovima najviše voliš da puštaš muziku?
Ja nisam rob nijednog muzičkog okvira, tako da podržavam svaku muziku koja ima dobar uticaj na ljude i muziku koja je dobra. Što se tiče BG klubova, manje-više mi je svejedno gde puštam. Uživam dok iz DJ kabine gledam ljude koji su zadovoljni time gde su i šta slušaju. To mi je najbitnije. Mesto, broj ljudi i vreme mi nikad nisu predstavljali nešto veliko.
S obzirom na to da si puštao muziku u jednom od madridskih klubova, da li ti se više sviđa naša ili strana publika, kakvi su tvoji utisci do sada?
Mi imamo zaista dobru publiku. Isto ćete čuti od većine DJ-eva i muzičara koji dolaze ovde. Po mom mišljenju, najveća razlika između strane i domaće publike jeste što su stranci više rasterećeni. Posebno mislim na zemlje gde je standard koliko-toliko bolji nego kod nas. Oni jednostavno ne brinu mnogo da li će imati za ulaz, garderobu, piće, taksi i ostalo. Mislim da to ima veliki uticaj na opuštenost u toku večeri jer svi imamo taj pritisak kada nas finansije najviše čačkaju.
Kako, po tvom mišljenju, izgleda vrhunski nastup?
Nastup gde ti publika ne da da siđeš sa stejdža, tražeći da sviraš još.
Sa kojim stranim DJ-evima si delio mixer i ko je ostavio najbolji utisak? Da li bi, i sa kojom slavnom ličnosti voleo saradnju?
Radio sam sa dosta stranih imena, među kojima su Christian Varela, Troy Pierce, Claude Vonstroke, Dean Amo, Shewby, Shane, Audio Soul Project, DJ Hell i sa svima imam divna iskustva. Što se tiče saradnje, najviše bih voleo da sarađujem sa ljudima kao sto su Mark Knight (Mark Najt), DJ PP (Di džej Pe Pe) i Marco Carola (Marko Karola) jer imaju mnoooooogo dobru produkciju. Voleo bih da saznam njihove recepte.
Publici je poznata tvoja saradnja sa Sajsi MC. Lako zaključujemo da se slažete po pitanju kritike današnje omladine u pesmama “Mama” i “Roze tašnica”. Da li je ta saradnja promenila nešto u tvojoj karijeri, i možemo li očekivati neki novi zajednički projekat?
Mislim da je saradnja sa Ivanom bila pun pogodak na obostranu korist. Ona i ja smo odstupili od našeg dosadašnjeg standardnog proizvoda u potpunosti i krenuli sa idejom da napravimo nešto novo. Iskreno, bio sam skeptičan i nisam očekivao mnogo, a dobili smo previše. Definitivno je to da nas je ova saradnja itekako izbacila na jedan viši nivo i sigurno je da ćemo nastaviti u tom smeru.
Publici je zanimljiv projekat “Cube”, najviše sam logo Rubikove kocke. Objasni nam ko su kockice tima i koji je vaš cilj?
Kad sam došao na ideju sa drugarom da osnujemo organizaciju koja bi se bavila organizovanjem dešavanja, promovisanjem muzike, ljudi koji se bave različitim umetnostima i alternativnom kulturom, generalno imali smo zamisao da okupimo što više ljudi iz različitih polja delatnosti. Fotografe, dizajnere, DJ-eve, voditelje, slikare, VJ-eve, snimatelje. Shvatili smo da želimo da sastavimo jednu ozbiljnu celinu koja bi se unutar sebe pomagala i zajedničkim snagama gurala napred. Najbolje vizuelno rešenje naše ideje je bila rubikova kocka koja je sastavljena od vise malih kockica – umetnik kao pojedinac je mali i neupotrebljiv dok se ne sastavi u veliku kocku, Rubikovu, i tako dobije funkciju i smisao.
Damjan vam poručuje da ostanete svoji!
Gde nalaziš inspiraciju? Kako uspevaš da održiš energiju i sprečiš da sve pređe u rutinu?
Inspiraciju uglavnom crpim iz muzike koju slušam i dešavanja kroz koja prolazim. Mislim da najviše ideja za moju produkciju dobijem na žurci dok radim. Dosta toga zaboravim, ali određenog dela se prisetim i pretvorim u zvuk. Nikad nisam radio muziku kao na traci u fabrici, ili ako nemam volje. Nekad sam pravio pauze i po pola godine jer mi jednostavno nije išlo. Ali za to vreme sam eksperimentisao i to mi je dosta pomoglo da otkrijem nešto što nisam nikad čuo ni znao.
Šta bi poručio mladim DJ-evima kojima si uzor?
Da budu drugačiji i da izbegavaju uzore.
Milica Stankić je student španskog jezika i hispanskih književnosti. Obožava život, svoju porodicu, ljubav, prijatelje i milion sitnih iznenađenja. Veruje da pravi poljubac i iskren osmeh mogu izlečiti i najtežu bol. Jedina reč koju ne podnosi je “laž”, i teško onom ko je slaže. Kune se u Servantesa i smatra ga genijem svih vremena, duboko veruje njegovim rečima: “La pluma es la lengua de la mente” (“Pero je jezik uma”).
Dunja Bajić je u stanju da nađe inspiraciju skoro u svemu. Pored muzike i voljenih ljudi, moda je čini najsrećnijom. Voli citate i često se vodi njima. Ona je i vlasnica bloga Io Sono Fashionista, koji joj pomaže da svoju ljubav prema modi podeli sa svima.
