Poslednjih osam godina bavite se stajlingom, dizajnom i produkcijom uniformi i kostima za potrebe marketinških agencija. Koliko se ovaj aspekt modnog stvaralaštva razlikuje od stvaranja jedne “standardne” kolekcije?
ANA TROŠIĆ TRAJKOVIĆ: To su dva potpuno različita segmenta. Kada je dizajn uniformi u pitanju, tu se radi o zadatoj temi u skladu sa konkretnim potrebama i zahtevima klijenta. Kolorit je uslovljen vizualima brenda, a forma, stil i modni pravac usklađeni sa ciljnom grupom kojoj se brend obraća. To je matematički zadatak sa samo jednim tačnim odgovorom. Ovaj posao je jedna velika škola za dizajnera, pre svega u proizvodnji, obzirom da sam tokom godina imalala prilike da “prošetam” produkcijski kroz apsolutno svaki aspekt tekstilne industrije, od skice, konstrukcije, modelovanja, izbora materijala, krojenja, šivenja, peglanja i pakovanja. Ovde govorim o serijama najrazličitijih modnih predmeta, od majice i koktel haljine, do teže konfekcije, odela, kaputa, modnih dodataka i sl. Mislim da bih teško u nekoj konkretnoj dizajnerskoj kući mogla da naučim sve o gore pomenutom. Ali je u umetničkom smislu to bliže stajlingu nego modnom stvaralaštvu.
Kada je autorska kolekcija u pitanju, stvar je, pre svega, malo ličnija i pitanje je mog subjektivnog estetskog kriterijuma. Cilj je bio napraviti celovitu priču kolekcijom koja ce imati jedinstvo u stilu, kroju, koloritu, formi i silueti, da komadi budu autentični i imaju lični pečat, a da opet ostanu nosivi u domenu modernog odevanja, a ne scenskog kostima. Iza ove kolekcije stoji veliki rad i istraživanje, počev od krojeva koji su najpre očisćeni do svojih osnovnih konstrukcija, a potom modelovani u pravcu industrijskog i aerodinamičnog dizajna, preko izbora materijala koji će podržati ovakve forme, a nema ih na našem trzištu, sve do tehničke realizacije nivoa na kom insistiram. Dakle, velika je razlika i ovo je drugo znatno teže i zahtevnije.
Na koji ste svoj uspeh najponosniji?
ANA TROŠIĆ TRAJKOVIĆ: Uspeh je subjektivna kategorija, za nekoga predstavlja novac, za nekog moć, medijsku pažnju i sl. Ja sam ponosna na to što žongliram između uloge majke, supruge, dizajnera uniformi za najveće kompanije u Srbiji i autora kolekcija. Iza mene stoji veliki tim saradnika, kao i podrška porodice i okoline. Pored toga, jedna sam od srećnica koja nije morala da bira između karijere i porodice, koja može danas i ovde normalno da živi od posla koji stvarno voli da radi. Nisam bila u nemiloj prilici da pravim kompromise vezane za esencijalne životne stvari, obzirom da za partnera u poslu i životu imam nekog ko u potpunosti deli moje umetničke i životne afinitete, vrednosti i težnje. Bez takve zaleđine žena na Balkanu teško može da se odmakne od šporeta i sramotne prosečne plate. Za mene su uspeh, koliko god banalno zvuči, ljubav i sreća. I sebe smatram jako uspešnom!
