WANNABE MAGAZINE: Kada si počela da se interesuješ za glumu?
Anđela Jovanović: Oduvek sam imala želju da budem u centru pažnje i znala sam da ću se jednog dana baviti poslom koji će mi to omogućiti. Počela sam da se bavim manekenstvom sa 14 godina, a sa 15 sam otišla na svoju prvu audiciju za seriju ”Moj rođak sa sela”. Bila sam presrećna kada sam dobila ulogu Violete Katanić i negde tada sam i shvatila da glumom zaista želim da se bavim.
Kako su na to reagovali tvoji roditelji?
U početku, oboje su bili protiv toga. S obzirom na to da se i sami bave tim poslom, znaju koliko je on i fizički i psihički naporan. Često mi govore kako je to ”rudarski posao”. Međutim, kada su shvatili da je to ono što iskreno želim, počeli su da mi pružaju podršku.
Da li misliš da će ti roditelji glumci pomoći ili odmoći u karijeri?
Mislim da je to što su mi roditelji glumci više teret nego pomoć. Kako sam njihova ćerka, uvek će se više očekivati od mene. Osim toga, moj uspeh će pripisivati poznatim rodieljima, zbog čega ću često morati da se dodatno dokazujem. Priznajem da su me u početku ovakvi komentari pogađali, ali sam vremenom oguglala jer sam svesna toga da će, uprkos mom talentu i vrednom radu, uvek postojati zli jezici i zavist kod ljudi.
Šta je ono što te najviše zanima: film, serija ili pozorište?
Iako sam do sada imala priliku da se oprobam u seriji i filmu, ono što me najviše zanima je pozorište. Smatram da je ono umetnost za sebe jer se glumac u pozorištu potpuno predaje i postoji direktna interakcija između glumca i publike, energije koju on pruža kroz svoje izvođenje i načina na koji je publika prihvata i uzvraća.
Reci nam nešto o novoj seriji ”TNT” u kojoj tumačiš jednu od glavnih uloga.
U ovoj seriji tumačim lik srednjoškolke Ivane, samouverene devojke koja se vatreno bori za ono što želi. Serija ”TNT” (”Totalno novi talas”) je tinejdžerska serija edukativnog karaktera koja prati i prikazuje svet današnje srpske omladine. Osim toga, serija upućuje na to koliko je za tinejdžere važno bavljenje sportom, plesom ili muzikom, a njeni likovi služe kao primer mladima od 12 do 16 godina, koji su ciljna grupa. ”TNT” je za mene jedno divno iskustvo jer sam mnogo naučila i imala priliku da radim sa sjajnim mladim glumcima u prijatnoj atmosferi, kakva je stalno vladala na snimanju.
Da li je bilo teško uskladiti obaveze u školi sa dugim, napornim snimanjem?
Bilo je izuzetno teško jer su snimanja često trajala dugo – nekad 9 ili 10, ponekad i više od 15 sati. Međutim, verujem da je sve stvar organizacije, tako da sam uz razumevanje profesora i dobru organizaciju uspela da uskladim obaveze sa poslom. Ipak, ta četiri meseca snimanja ”TNT”-ja bili su period u kome nije ostajalo mnogo vremena za moj privatni život.
Kako se osećaš sada kada je sve završeno i kada napokon možeš da pogledaš seriju?
Moram da priznam da sam pomalo tužna što je gotovo jer, koliko god da je bilo naporno, uživala sam za vreme snimanja. Imam tremu kada gledam sebe u seriji jer tada vidim i znam da sam mogla više, ali i dalje učim i znam da ću dati sve od sebe da sledeći put budem bolja. Ipak, srećna sam jer sada imam mnogo više vremena za sebe i svoje prijatelje.
Šta misliš o domaćoj glumačkoj sceni?
Mislim da na našoj sceni postoji veliki broj odličnih glumaca koji nisu dovoljno”iskorišćeni”. To se posebno odnosi na mlade glumce. Drago mi je što sam u ”TNT”-ju imala priliku da radim sa izuzetno talentovanim mladim ljudima, dok sam u seriji ”Moj rođak sa sela” sarađivala sa velikim imenima našeg glumišta. Osim toga, mislim da ljudi često smatraju glumce izvođačima, a ne umetnicima, što je potpuno pogrešno.
Kako najviše voliš da provedeš slobodno vreme?
Volim da čitam, tako da je to često uz neku knjigu. Zaljubljenik sam u rusku književnost – omiljeni pisac mi je Dostojevski (Достоевский), omiljeno njegovo delo ”Idiot”. Pored Dostojevskog, uživam u čitanju Tenesi Vilijamsa (Tennessee Williams), Joneska (Ionesco), Bukovskog (Bukowski), Branka Miljkovića, Mike Antića… Osim čitanja, volim da provodim vreme sa porodicom i prijateljima.
Čime se još baviš osim glume i manekenstva?
Muzikom. Završila sam nižu, a idem u srednju muzičku školu ”Stanković” i sviram klavir i kontrabas. Bavim se i plesom, a i zaštitno sam lice ”Oriflame Youth” kolekcije.
Da li si osetila ljubomoru kod svojih prijatelja otkad si počela da se uspešno probijaš u glumačkom svetu?
Srećom, celog života sam okružena pravim prijateljima i nisam doživela nikakva neprijatna iznenađenja. Naravno da sam čula dosta zlih i zavidnih komentara koji su me ranije pogađali, ali nijednom od ljudi koje smatram prijateljima.
Koji su tvoji planovi za bližu budućnost?
S obzirom da ove godine završavam srednju školu, spremam se za Fakultet dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu, odsek gluma, naravno. Studiranje na ovom fakultetu je moja životna želja. Očekuje me i premijera filma ”Zduhač”. Ipak, upisivanje fakulteta mi je na prvom mestu i nadam se da ću uspeti u tome.
Dejana Knežević voli knjige (one opipljive), crnu boju i Avenged Sevenfold; Behemota, kafu i McQueen-a. Omiljeni stih: ”I am sick of lovable people, somehow they are all a lie.” (D.H.Lawrence)
