Tumačenje pokreta, odnosno govora tela, zasniva se na čitanju signala koje nesvesno emitujemo, ali kao što ste gledali u trilerima, agenti, špijuni i razni operativci vladaju svojim govorom tela, jer su prošli obuku i kontrolišu signale koje šalju. Na filmu je sasvim izvodljivo, ali je i sasvim razumna pomisao da se može bolje ovladati svojim gestovima, držanjem tela i pokretima, tako da emituju pozitivne, a ne negativne poruke.
Potrebno je najpre osvestiti postojeći, uobičajeni govor tela, a u tome će nam najbolje pomoći snimak – potrebno je da nas neko snima par minuta, kad nešto govorimo, slušamo, kad imamo neku interakciju sa ljudima, a zatim je potrebno da taj snimak proučimo bez tona. Jednostavno isključimo zvuk i samo posmatramo pokrete i izraze lica. Možda je neprijatno i šokantno tako proučavati sebe, pa možemo da se udružimo sa nekim u čiji dar zapažanja imamo poverenja, pa da se međusobno snimimo i posmatramo snimke.
Mnogo je pokreta koje pravimo potpuno nesvesno, a verovatno ne znamo ni kako izgledamo dok hodamo i kakav utisak ostavlja naše držanje – a to su stvari koje su poznate svima, osim nama. Vrlo je osvešćujuće pogledati se očima drugih i prihvatiti njihova zapažanja o nama.
