Da li partner MOŽE da vas upotpuni?

Kad smo dovoljno svoji, kad osvojimo nešto samopouzanja i samopoštovanja, probudimo svest o sopstenim vrednostima, granicama, potrebama, željama, onda počnemo da u partnerskom odnosu tražimo ono što je realno moguće dobiti – oslonac u kriznim trenucima, podršku za sve što moramo sami da uradimo, toplinu i saosećanje, rešenost da budemo tu jedno za drugo i da se držimo jedno drugog, u ovom svetu u kome svi misle da traže ljubav, poneki je stvarno traže, a pojedini nalaze, dok je retki nesebično pružaju.

Lakše je u paru baviti se svim napornim zahtevima života, dok se istovremeno bavimo napornim zahtevima samorazvoja i nastojimo da sačuvamo prisnost i povezanost, ali se takvo parovanje, ono koje nas upotupunjuje onda kad smo već prilično celoviti sami sa sobom, ne nalazi lako. Valjda zato što nam je potrebno da se trudimo i zalažemo i da osvajamo dobre stvari u životu, da bismo ih više cenili i bolje čuvali. I da bismo, kad se osvrnemo, mogli da sagledamo koliko smo celovitiji danas, nego pre nekog vremena i koliko smo spremniji za ljubav, onu koja ispunjava toliko da nam samo preostaje da je stalno dajemo i koliko se ta ljubav razlikuje od onoga što smo mislili da ljubav treba da bude.