Anemoia, Elation, Mirth… Svaki rad označava određenu vrstu sreće koju ste osetili u određenom trenutku. Po kojim kriterijumima ste ih birali? Koja vam je omiljena?
Svaka od njih nosi po jedan zapis i emotivnu skicu iz mog života. “Anemoia” je ona vrsta nostalgične lepe emocije, ponosa i sreće, koju sam pomenula već, za nju sam namenila instalaciju “ZOOM IN”, kojom sa deset lanenih platana različitih veličina, naslaganih po našem majstorskom prinicipu profesije, lice uz lice, pozadina uz pozadinu platna, ulazim u prostor galerije trodimenzionalno i pozivam posmatrača na bliskost i intimnost emotivne razmene. Upravo tako i gledamo stare fotografije, približavamo ih analitično kao da želimo da uđemo u njih. Elan je predstavljen snažnim gestom, krupno kadrirajući fakturu poteza, kao eminenciju snažne volje putem jednog potentnog motiva u pokretu i to centralne pozicije.
A upravo slika “Mirth”, koja mi je omiljena, dočarava spokojstvo, bezbrižnost i mir koji osećam kada poverim svojoj sestri neke svoje izazove ili važnosti. Vrsta utehe usled bezrezervnog poverenja je posebna emocija jedne oslobađajuće sreće. Doživim je svakog puta nanovo i pomislim da su neki ljudi jednostavno anđeli, koji nose sreću.
Vaša umetnost je apstraktna a, kako kažu, uspeli ste da vratite estetiku u apstrakciju. I zaista, za najobičnije laike, vaše slike su jednostavno – lepe. Na prvi pogled. A već na drugi, izazivaju lavinu osećanja. Šta se krije iza njih? Kako nastaju vaša dela?
Ja ronim na dah i slikam na dah. Moje slike su uvek emocija. Blizanac sam u horoskopu i ponekad imam utisak da sam i umetnik i posmatrač u isto vreme. Ponekad dok slikam samu sebe korigujem, jer kada slikar u meni završi, posmatrač kaže da li fali nešto ili ne. Ta jednostavna lepota, kakvom je vidite, ne prenosi se na platno po predlošku ili se unapred zna šta se slika, već ceo proces stvaranja rađa sliku i to je nešto do čega se dolazi na platnu. U mom slučaju pomoglo je zen slikarstvo i estetika u istoriji umentosti Dalekog istoka, koju sam proučavala gotovo 4 godine. Mislim da je od strane eminentnog likovnog kritičara u originalu rečeno posle izložbe “PRAVI MAČ”, da sam “vratila davno zarobljenu estetiku u domaću apstrakciju” – pa, zamislite bilo je toga i ranije, ali je verovatno nije trebalo tražiti kod onih koji su je zaboravili i učinili da se cela jedna velika EX-YU škola apstrakcije okarekteriše kao “mračna”. Moj mentor Bob Tomanović je iz Holandije, inače, zen budista, izuzetne spiritualnosti u svom apstraktnom radu. Zen slikarstvo kojem sam se posvetila u radu sa njim, u ciklusima “Umeće mira” i “Sakura će ponovo cvati”, nosi promisao, verovatno 80% rada je bio misaoni deo, a svega 20 tehnički. Ta svedenost ima svoju filozofiju i rezultira harmonijom.
Zašto apstraktni ekspresionizam? Da li je to zapravo najadekvatniji način za prikazivanje jednako apstraktnih osećanja i dešavanja u nama samima?
Odlično pitanje. Upravo je tako. Dodala bih samo da apstraktni ekspresionizam nudi mnogo više, on može imati elemente iz prirode, figurativnost, objekte i neobjektivne svetove… Ekspresija ide iz nas, impresija je ono što ulazi u nas, ali ja ne isključujem impresiju iz ovog pravca, jer neretko naša ekspresija može biti odjek impresije. Apstraktni ekpresionizam je ono što mene najviše uzbuđuje i volim asocijativne apstrakcije, takođe.
Apstraktna umetnica Agnes Martin svoj rad opisuje i objašnjava kao u potpunosti povezan sa srećom. Kako vi opisujete svoj?
Da, kustoškinja moje izložbe Aleksandra Lazar mi je skrenula pažnju na paralelu na koju se refencira ovo pitanje, i ja se sa njom u potpunosti slažem, mogu samo još dodati da moja profesija i slikarstvo mene čine srećnom, ali moj dosadašnji rad obuhvata više tema. “Tragovi složenih iskušenja”, “Iz Njujorka s ljubavlju”,”Sva su mora moja”, ciklusi su slika koji su pratili moja dešavanja i život, tako da je moj rad pre svedočenje zapisima o identitetu umetnika.
Šta je ono što najviše volite u vezi sa umetnošću, slikarstvom i svime što radite?
Sloboda u svakom smislu, izbora, teme, tehnike, iskaza, materijala, sa druge strane radost stvaranja, sam proces. Ovo je profesija koja ne poznaje granice i zaista vas čini građaninom sveta. Volim taj kompleksni osećaj pripadanja umentosti.
Da možete da vratite samo jedan trenutak sreće, koji bi to trenutak bio?
Slika “Bliss”, bez razmišljanja. Vezana je za emotivnu skicu jednog novog doživljaja, sa jednog novog mesta, kroz koje sam prošla i izašla sa posebnom ozarenošću duše – iz porodiliša i sobe intezivne nege, kada su mi doneli moju bebu i kada se desio prvi trenutak tog prelepog upoznavanja. Reč je o veoma dubokoj i novoj, zasigurno apstraktnoj emociji, kojoj relano mogu da se približim slikajući dubinu i slojevitosti emocije blagoslova.
Fotografije: Igor Đorđević
Ivana
