Poenta priče je sledeća:
“Nitko od nas se neće živ izvući i zato, molim vas da prestanete da mislite loše o sebi. Jedite ukusnu hranu. Šetajte na suncu. Skačite u okean. Priznajte sebi ono što krijete i potiskujete. Budite glupi. Budite ljubazni prema ljudima. Budite jedinstveni. Nema vremena ni za šta drugo.”
Dobro, zvuči kao nešto što bi rekao neko ko je imao značajan uvid i želi da ga podeli sa ljudima. Možda je stvarno Kijanu, a možda i nije. Ako su poznati izloženi svakoj vrsti manipulacije informacijama – zadiranja u privatnost, komentarisanja, kritikovanja, tumačenja njihovih izraza lica i ponašanja, pogrešnog citiranja i slikanja u momentima kad nisu za slikanje, zašto neko ne bi plagirao mudrosti koje neka važna persona upućuje javnosti? I da li je to uopšte i bitno, ako je poruka razumna, mudra i istinita? Čime zapravo manipuliše neko ko možda plagira reči popularne ličnosti? Samo svešću prosečnog gutača belosvetskih tračeva, koji više voli da gleda u zvezde, nego u ogledalo.
