Aleksandar Ilić je poznati baletski igrač i koreograf, prvi master koreografije kod nas i osnivač Instituta za savremenu igru, prve visokoškolske ustanove posvećene ovoj vrsti umetnosti. Aleksandar za naš magazin govori o projektu “Balkan dance”, nagradi Terpsihora koja se u četvrtak dodeljuje po peti put najboljim baletskim i plesnim umetnicima, ali i komentariše koliko je zapravo balet popularan kod nas i kakva je umetnička scena Srbije danas.
WANNABE MAGAZINE: Najpre, kako se javila ljubav prema baletu?
ALEKSANDAR ILIĆ: Da bi se ljubav desila, pa na kraju i ostvarila, mora malo da se pobrine i sudbina. Za mene je umetnost bila predodređen životni put. Nakon osnovne škole usledila je srednja muzička i baletska škola, zatim Akademija umetnosti… skoro deceniju kasnije završio sam Fakultet za medije i komunikacije, a potom Konzervatorijum za muziku i ples Laban u Londonu. Tokom svih ovih godina moja primarna profesija je klasičan balet.
Osnivač ste Instituta za savremenu igru, prve visokoškolske ustanove kod nas koja se bavi ovom vrstom umetnosti. Kako ste došli na ideju da ovako nešto pokrenete kod nas?
Nakon završenih specijalističkih studija uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, vratio sam se u Beograd. Želeo sam da prenesem neka nova stručna saznanja, koje sam stekao, svojim kolegama. Dekan Fakulteta za inženjerski menadžment prof. dr Vladimir Tomašević je došao na ideju da se osnuje Fakultet (Institut) za umetničku igru, gde bi na jednom mestu okupio naše stručnjake iz zemlje. Danas, tri godine kasnije, i pored svih mojih sumnji, srećan sam i beskrajno zahvalan da je uspeo u svojoj nameri.
“Balkan dance project vol. 1” naišao je na pozitivne reakcije, a gostovao je i na festivalu Sarajevska zima. Kako ste vi zadovoljni krajnjim ishodom? Kako je bilo sarađivati sa Igorom Kirovim?
Za kompletan projekat odnosno Diptih dva koreografa najvažnije je da imaju svoje autentičnosti i razlike, kako u odabiru muzike i teme, tako i u koreografskom vokabularu. “Balkan dance project” je početak jedne nove regionlane saradnje koja će se u budućnosti razvijati i širiti u kapacitetima izvođača i koreografa koji će biti angažovani u narednim projektima. “Balkan dance project” je premijerno izveden u Velenju (Slovenija), zatim Skopju, Štipu, Bitoli, Velesu (Makedonija), Beogradu (Srbija) i Sarajevu (Bosna i Hercegovina).
Koji je najvažniji cilj i poruka koji se prenose kroz “Balkan dance project”?
Igra je univerzalni jezik, briše granice koje su nam nametnute i na neki način oživljava i povezuje pokidane veze umetnika na prostoru bivše Jugoslavije.
U pripremi je i “Balkan dance project vol. 2”. Šta možemo da očekujemo od drugog dela ovog koreografskog Diptiha?
Premijera Balkan dance projecta vol. 2 biće izvedena u Beogradu početkom oktobra 2016. godine na Velikoj sceni Madlenianum Opere i teatra, u organizaciji Festivala Velenje, Instituta za umetničku igru i Madlenianum opere i teatra. Audicija za igrače biće održana 5. juna u Instituta za umetničku igru. I naredni projekat biće izveden sa igračima iz republika bivše Jugoslavije, a ukupan broj biće između šest i osam. Moja tema ovoga puta biće književno delo iz Slovenije.
