Već godinama nastupaš širom Sjedinjenih Američkih Država, Južne Amerike, Evrope i Azije. Koja zemlja i koji nastup su na tebe ostavili najjači utisak? Gde se uvek rado vraćaš?
Imala sam prilike da sarađujem sa toliko različitih umetnika da je poređenje gotovo nemoguće. Svaka saradnja i nastup je imao neka svoja obeležja po čemu ih pamtim.
Indija je možda bila posebno specifična jer već kao Evropljanin si negde predmet fascinacije koju Indusi jako otvoreno iskazuju. Tako da je tu publika bila recimo jako mirna za vreme koncerta, a nakon nastupa u potpunoj ekstazi. Prilazili su sa milion pitanja i utisaka, insistirali da se slikamo i sl. Brazilci su izuzetno vedar narod koji te dočeka otvorenog srca i peva iz sve snage sa tobom. U Njujorku ima najviše muzičara u publici i oni umeju da budu najzahtevnija publika. U Kaliforniji vlada jedna opuštena atmosfera i ljudi su neverovatno gostoprimivi i ljubazni. Uvek ću pamtiti predivnu i prezdravu gozbu koju su nam pripremili organizatori Mendocino festivala, imajući u vidu svačiju preferenciju i restrikcije kada je hrana u pitanju.
Tvoju karijeru su upotpunile mnogobrojne saradnje sa istaknutim umetnicima u Americi (Patrice Rushen, Bilal, Javier Limon, Marko Djordjevic & SVETI, Women of the World, Joey Blake, Jose Merce, Christiane Karam, Albino Mbie, Big Mike), umetnicima u Srbiji poput Jove Maljokovića, Dade Topića, Vlatka Stefanovskog, Ivane Kotov, Aleksandre Kovač, ali i predavanje na Global Music Institute-u u Nju Delhiju, što je vrlo impresivno! Šta je od ovoga najviše uticalo na tvoj profesionalni i muzički razvoj?
Jako teško pitanje i verujem da nije lako detektovati odakle tačno je koji uticaj došao, ali svi su svakako bili dragoceni. Svaki od njih me je bacao u neku novu vatru, a tako se najbrže raste. Marko Đorđević je izuzetan muzičar neverovatne energije i pevajući sa njegovim bendom kao član Rose sam imala osećaj poleta i da je nekako sve moguće, i da šta god da se desi muzički, mi smo na sigurnom sa njima. Pored Albina Mbie sam naučila puno o muzici Mozambika i afričkom gruvu. Christiane Karam i Joey Blake su me podsetili da je jedna od glavnih odlika muzike stvaranje i negovanje zajednice. Women of the World su mi tražile da im napišem tekst na srpskom za jednu od njihovih pesama, i to je bilo zapravo prvi put da pišem na maternjem jeziku. Pevajući prateće vokale našim ostvarenim muzičarima bili su prvi koraci na velike bine.
Ivana Kotov je neko ko je kao mentor i prijatelj prepoznala neki moj potencijal i kvalitete koje ja ranije nisam uviđala i puno me je naučila o tehnici pevanja, gospelu, pevanju u grupi pevača, kao i pripremila za život u Americi i njihova pravila “igre”. Njena životna priča me je inspirisala da se usudim da apliciram za Berklee. I zaista, bila je sa mnom na Berkli putovanju od audicije na koju me je ispratila sve do senior recitala na kom je pevala sa mnom duet, pa do ceremonije čuvenog bacanja “kapica” na dodeli diploma.
Saradnja sa mojim producentom Gisue Grecom je bio izuzetno plodonosan, rad sa njim mi je izuzetno pomogao da pronađem i razvijem svoj muzički izraz.
Godine 2016. si objavila album “Dreamer” koji predstavlja fuziju neo soul-a, džeza, R&B-a i World Music-a. Kako si zadovoljna reakcijama publike?
DREAMER je predstavljen nastupom u klubu DROM na Menhetnu uz podršku LeitMotivArts produkcijske kuće i tad sam prvi put predstavila svoju muziku sa proširenim izdanjem benda – bilo nas je 13-oro na sceni i zaista u produkcijskom i organizacionom smislu, bilo je jako izazovno pripremiti taj nastup. Dočekao nas je pun klub, što je dodatni podstrek, i publika je zaista divno reagovala na sve muzičke “udice” koje smo joj bacali. Kako jako reagujem na energiju koju mi daje publika, imam utisak da je to nastup gde sam pevački do sada najbolje zvučala.
Kako je album digitalno dostupan širom planete, imam uvid da se sluša u raznim džepovima sveta, a najviše u Srbiji, Americi, Indiji i Maleziji.
Direktor si prvog internacionalnog takmičenja iz oblasti savremene muzike na našim prostorima. Koji je cilj ovog takmičenja? Šta ono omogućava mladim muzičarima?
The Best Musical Mind je prvo takmičenje za mlade muzičare u oblasti savremene muzike na našim prostorima koje organizuje servis za kulturu Multikultivator i zaista mi je ogromna čast da sam deo te priče. Cilj je da se motivišu mladi muzičari da rade na sebi i da dobiju direktno iskustvo da taj trud donosi rezultate i nove prilike. Prošle godine podeljene su stipendije za Berklee letnje škole u Bostonu, Valensiji i Italiji, kao i za konzervatorijum Sauza Lima u Brazilu. I mnogi naši muzičari su na tim letnjim programima dobili stipendije za dodiplomske ili master studije na Berklee-u i otvorili nova vrata za dalje uspehe.
