Andreja, kao muzički producent sjajnih bendova poput Kanda Kodža i Nebojša, E-Play i drugih, koji je vaš tajni sastojak koji unosite u VIDIQ?
ANDREJA: Vreme! Sad bez šale – volim da mislim da autorima/kolegama/bendovima ne kvarim ili ne namećem nešto svoje – već u okviru njihove ideje pokušavam da dam maksimum.
VIDIQ na neki način povezuje prošlost i budućnost muzike. Po čemu je muzika iz prošlosti bila dobra i kvalitetna, a šta je glavni adut moderne muzike?
MILAN: Mislim da su u prošlosti muzičari provodili mnogo više vremena nad delom i bili mnogo manje ometani stvarima poput poziva, poruka, društvenih mreža. Mislim da je mir presudan u kreativnom radu. Džon Kliz iz Monti Pajtona je to odlično primetio i potpuno se slažem sa njim. Ne možete smisliti ništa suštinski dobro, ako vam non-stop nešto zvrnda, ili vibrira na stolu. Sa druge strane, danas imamo digitalne alatke koje neverovatno ubrzavaju proces proizvodnje muzike. E sad, treba biti pametan i iskoristiti najbolje od oba sveta.
Sa vašeg fiktivnog vidika, kakva je budućnost muzike u našoj zemlji?
MILAN: Svedoci smo vladavine neke brutalne muzike, brutalne ne toliko po svom zvuku, koliko po vrednostima koje glorifikuje. Na prvom mestu je to dominacija – bilo kroz novac, seks, ili kroz neki drugi oblik moći. To je nešto što klincima daje osećaj snage, na vrlo prost način. To je dakle naša sadašnjost. Ali čvrsto verujem da se stvari događaju u ciklusima i siguran sam da će ovaj ciklus poput balona da se ispumpa, jer nije na realnim osnovama, sve je to fejk. Isti ti klinci će onda biti željni nečeg promišljenog i urađenog sa iskrenom emocijom, a tada stupamo na scenu mi.
Fotografija: Privatna arhiva, Instagram
Ivana
