Branislav Lončar, iskusan stručnjak sa više od osamnaest godina rada u oblasti finansija, trenutno zauzima poziciju Chief Finance Officer u kompaniji „MaxBet“, koja je deo „Flutter Entertainment Group“.
U ovom intervjuu, Branislav deli svoje uvide o poslovanju u različitim kulturama, razlika između tržišta EU i Balkana, kao i ključnim strategijama za uspeh u globalnom poslovnom okruženju, ističući važnost kreativnosti i prilagodljivosti kao kompetitivnih prednosti.
S obzirom na to da imate iskustva u poslovanju i u zemljama EU i u Srbiji i na Balkanu, kako biste opisali razlike u poslovanju u zemljama EU u odnosu na Srbiju?
Poslovno okruženje u Srbiji predstavlja jedinstvenu kombinaciju prilika i izazova u poređenju sa zrelijim tržištima unutar Evropske unije. Na primer, dok se Srbija usklađuje sa zakonodavstvom EU, sprovođenje određenih politika može ponekad biti manje usklađeno, što zahteva dublje angažovanje sa lokalnim vlastima i praktičniji pristup u navigaciji kroz regulatorne promene.
Sa druge strane, sposobnost brzog prilagođavanja promenama na tržištu, uz konkurentne troškove poslovanja, čini Srbiju atraktivnim centrom za inovacije i operativnu efikasnost. Ovu agilnost smatram osvežavajućom u poređenju sa nekim tržištima EU, gde proces odlučivanja može biti rigidniji zbog dobro uspostavljenih procedura.
Međutim, izazov često dolazi u obliku neadekvatne infrastrukture ili administrativnih prepreka. Brzina kojom određeni projekti mogu napredovati u Srbiji može se razlikovati od brzine u zemljama EU, gde su infrastruktura i institucionalni okviri razvijeniji i predvidljiviji. Ovo je zahtevalo proaktivan pristup u izgradnji odnosa i optimizaciji unutrašnjih procesa kako bi se ublažila potencijalna kašnjenja.
Jedan aspekt koji posebno cenim je preduzetnički duh u Srbiji. Postoji snažna volja za saradnjom i istraživanjem kreativnih rešenja, što može biti ohrabrujuće za kompaniju koja teži inovacijama na sve konkurentnijem globalnom tržištu.
Kada putujete ili radite sa stranim kolegama, da li primećujete razlike u poslovnom ponašanju? Kako se vi uklapate u te razlike?
Razlike u načinu na koji se posao radi su ponekad veoma očigledne i mogu se manifestovati u različitim aspektima, kao što su stil komunikacije, pristup rešavanju problema i čak u načinu donošenja odluka. Stereotipi su ponekad sasvim tačni, pa je, na primer, u zemljama severne Evrope, komunikacija obično direktna i fokusirana na efikasnost, dok u južnijim zemljama, poput Italije, komunikacija može biti više orijentisana na izgradnju odnosa i harmoniju u timu.
Takođe, u nekim kulturama, odluke se donose kolektivno i uz opsežnu diskusiju, dok u drugima, poput SAD-a, odluke mogu biti brže i više centralizovane. Najefikasniji način da se uklopi u ove različitosti je da se bude fleksibilan i otvoren za različite stilove rada – potrebno je uložiti vreme u razumevanje njihovih kulturnih normi i poslovnih običaja za šta je neophodna socijalna i emocionalna inteligencija. To uključuje prilagođavanje načina komunikacije, poštovanje njihovih preferencija u vezi sa rokovima i načinom donošenja odluka, kao i aktivno slušanje i pokazivanje poštovanja prema njihovim pristupima i vrednostima. Ovaj pristup omogućava da se izgrade pozitivni radni odnosi i efikasnija saradnja. Veoma pozitivna strana rada sa Flutter-om jesu efikasnost u svakoj oblasti bilo da se radi o izveštavanju, analizi ili komunikaciji i dugoročno planiranje.
Po vašem mišljenju šta je najvažnije za nekoga iz Srbije ko želi da uspe u poslovnom okruženju EU? Imate li neki savet ili trik koji si sam otkrio?
Za pojedince iz Srbije kompetetivna prednost u EU okruženju bi mogla da bude Kreativnost i holistički pristup u poslovanju. Kreativnost nam dolazi kao rezultat kontinuirane borbe za opstanak kako u egzistencijalnom tako i poslovnom smislu. Okruženje u kome živimo i poslujemo podstiče nas na kreativne reakcije, ali na malim tržištima nema prostora za specijalizacije i to može da bude kompetetivna prednost pojedinca – često izlazimo van okvira svojih profesija, oblasti, samim tim imamo holistički pristup, odnosno širu sliku koja pojedincima na EU tržištima nedostaje. Za nekoga iz Srbije ko želi da postigne uspeh u poslovnom okruženju EU, ključni faktori su i razumevanje kulturnih razlika, prilagođavanje poslovnim praksama i izgradnja snažne profesionalne mreže.
Najpre, važno je razviti duboko razumevanje kulturnih normi i poslovnih običaja u različitim EU zemljama. Svaka zemlja ima svoje specifičnosti u vezi sa stilom komunikacije, pristupom donošenju odluka i očekivanjima u vezi sa radnim etikom. Biti svestan ovih razlika i prilagoditi svoj pristup može značajno poboljšati poslovne odnose i doprineti uspehu. Drugi ključni faktor je prilagođavanje poslovnim praksama. U EU, postoji naglasak na transparentnosti, regulativama i standardima, pa razumevanje i poštovanje ovih normi može pomoći u izgradnji kredibiliteta i poverenja kod poslovnih partnera.
Na kraju, neophodna je izgradnja profesionalne mreže. Aktivno umrežavanje, učlanjenje u relevantne industrijske organizacije i prisustvovanje poslovnim događanjima mogu otvoriti nove prilike i pomoći u sticanju ključnih kontakata. Važno je i držati fokus na kontinuirano obrazovanje i profesionalni razvoj. Budite otvoreni za mentorske odnose i savete iskusnih kolega koji su već postigli uspeh u EU.
Ova kombinacija razumevanja, prilagođavanja i umrežavanja može vam pomoći da izgradite čvrstu osnovu za uspeh u evropskom poslovnom okruženju.
Koja je najvažnija lekcija koju ste naučili tokom svoje karijere, bilo u zemlji ili inostranstvu?
Zvučaće kao floskula, ali ako bi trebao da izdvojim jednu lekciju koju sam naučio u zemlji ili inostranstvu, to je da se odluke donesu brzo i na osnovu izgrađenog životnog i profesionalnog instinkta, pa makar po cenu da su pogrešne.
Ako je odluka doneta brzo, a pogrešna je, postoji velika šansa da imamo vremena da je ispravimo. Na ovo utiče dinamično poslovno okruženje koje sada više nema granice – odavno je jedno globalno selo. Druga bitna poslovna lekcija jeste mogućnost hibridnog nastupa. Kada kažem hibridni nastup ne mislim na hibridni rad koji je posle COVID-a postao popularna tema. Toplo bih preporučio svima koji imaju simpatije prema psihologiji knjigu „Čovečanstvo“ Rutgera Bergmana, u kojoj je autor objasnio naš opstanak i dominaciju u ekosistemu kroz hibridno funkcionisanje.
Čovek je u ekosistemu među najslabijim jedinkama, i naši mladunci nikada sami ne bi preživeli u ekosistemu. Opstali smo kao hibridi od samog starta korišćenjem inovativnih izuma točka, vatre, struje u kombinaciji sa našim umom i delanjem. Danas se isti princip primenjuje korišćenjem veštačke inteligencije.
Imate li neku ličnu strategiju ili ritual koji koristite za dobar životni balans?
Ukoliko volite svoj posao on će se prirodno stopiti u vaš život i samim tim vam neće biti potreban balans između ove dve sfere. U razvoju profesionalne karijere izuzetno je bitna podrška partnera, porodice, prijatelja i saradnika – to je ono što daje vetar u leđa, pruža stabilnost, razumevanje, ponekad i racionalno razmišljanje i savet. Neophodno je da se trudimo da se paralelno fizički i psihički razvijamo. Najbitnije je u karijeri nakon profesionalnog sazrevanja i sazrevanja kao ličnosti pronaći na tom putu svoju svrhu, jer se tako bližimo ostvarenosti.
Kada postanemo ostvareni, postajemo i pozitivni kako za sebe individualno tako i za partnera, porodicu, prijatelje, saradnike i okolinu i tako dolazimo do onog što svima najviše znači – životnog i profesionalnog balansa.
Ko su vam uzori ili inspiracija u poslu i na koji način su vas motivisali?
Inspiraciju sam uvek tražio u životu, za mene je život sam po sebi inspiracija. Kada bolje razmislite, samo posmatrajući događaje oko nas možemo doći do nadahnuća i inspiracije. Kažu da što si tiši više ćeš moći da čuješ. Za svaku jedinku u smislu ličnog, a samim tim i poslovnog razvoja, bitni su mentori. Istina je da kada imate motiv tada granice za uspeh ne postoje – samo je mašta naša granica.
U poslovnom smislu trudim se da bežim od udobnosti, jer suprotnost od hrabrosti nije kukavičluk već udobnost. Verujem da je nerazumevanje te istine razlog zašto postoji tako mali procenat uspešnih ljudi.
