Imaš li uzora? Rad čijeg fotografa naročito ceniš i zašto?
U nekom širem smislu, za mene su uzori ljudi koji su nezavisni, koji rade ono što vole, koji nisu sujetni i nesebično dele svoje znanje, ne očekujući nešto zauzvrat. Kada je reč o fotografima čiji radim cenim to su svakako Kayla Varley, Mark Harless i Brandon Harman. Kada gledate njihove fotografije, naši stilovi se razlikuju, ali način na koji hvataju emociju mi je potpuno neverovatan, a sa nekima od njih sam imala prilike i da sarađujem, pa provereno znam i da su sjajni ljudi.
Koji je tvoj najveći san kada je u pitanju bavljenje fotografijom? Postoji li osoba koju bi naročito želela da fotografišeš?
Ovo je super pitanje! Moj najveći san kada je reč o fotografiji je da nikad ne izgubim iz vida zašto sam ovim počela da se bavim. Niti zbog velikog broja pratilaca na društvenim mrežama, niti novca, a ponajmanje da bih se uklapala u nečije standarde. Da uvek gledam napred, radim na sebi i usavršavam sebe, kako bih druge ljudi uvek doživaljavala kao motivaciju, a ne konkurenciju. I to je prava stvar. Imam ogromnu želju da fotografišem žene u zrelim godinama i čujem kakva je njihova vizija lepote nakon svih godina. Šta su naučile o mladosti i lepoti, sada kada su iskusnije i ostvarene kao žene.
Postoji nepisano pravilo da se fotografi često oblače u crno. Da li se uklapaš u ovaj šablon ili postoji odevna kombinacija koja bi te bolje opisala? Kako bi definisala svoj stil?
Crna je svakako jedna od mojih omiljenih boja, jer se u njoj osećam samouvereno i jako. S druge strane, ne bih rekla da je nosim stalno, ali svakako jeste deo nekog mog stila. A kako bih ga opisala? Hm, zauvek retro! Potpuno sam opsednuta osamdesetim godinama i tadašnjim načinom oblačenja i samom muzikom i filmovima. Najčešće ćete me sresti u high- waist farmerkama, opuštenoj beloj majici, crnoj kožnoj jakni, jednostavnim orglicama i narukvicama i ogromnim šeširom. A da, tu je i moj neizostavni ranac i Ray-ban naočare koje uvek nosim u torbi, pored naravno, poslastica za mog psa.
Na kraju, otkrij nam zašto ljudi treba da zapamte Ivanu Džamić?
Volela bih da me zapamte zato što sam nezavisna, uporna i kreativna osoba koju inspiriše da i drugi ljudi sebe vide na pozitivan način. A, uvek mogu i da me zapamte po mom nadimku Dziv, jer je vremenom postao prepoznatljiv način kojim mi se ljudi obraćaju. I što je najbolje, baš je nekako JA.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Fotografije: Privatna arhiva
Ivana Tomić
