Gde pronalaziš inspiraciju? Šta je ono što te najviše motiviše i daje ideje kako bi jedna slika nastala?
Ljubav i zahvalnost. Volim i uživam u svom poslu, ali i u svom životu. Namerno se trudim da oko sebe sagledavam pozitivne aspekte kako događaja i situacija tako i svoje okoline. Inspiracija dolazi kao posledica smirenog i opuštenog pristupa. Ne dolazi spolja nego iznutra.
Budući da često na platnim predstavljaš ljudska osećanja, reci nam da li moraš da ih i proživiš kako bi ih verodostojno prenela četkicom na podlogu?
Ne predstavljam osććanja u njihovoj bukvalnoj ekspresiji. Svoje slike zamišljam više kao mentalne predstave koje stavljaju težište na životne principe koji daju prednost emocijama u odnosu na razum i logiku. Razum nam deluje pouzdanije u odnosu na varljivu prirodu emocija. Ako sve isplaniramo, proračunamo i organizujemo smanjujemo mogućnost da nas neka nevolja snađe. Osećaj kontrole uliva nam sigurnost. I moć. Potreba da kontrolišemo okolnosti koje nas okružuju jeste tematika koju preispitujem. U kojoj meri se prepustiti nepoznatom i rizikovati, a koliko se držati plana… Kroz kombinovanje tri osnova simbola kojima gradim svoje slike, vodu, enterijere i figuru, posmatrača vodim od vidljive realnosti do nadrealne dimenzije.
Kvalitet tvog rada je priznat i kroz brojne nagrade koje si dobijala u poslednjih nekoliko godina. Od nagrade “Vladimir Veličković”, pa sve do Pohvale II bijanala. A koje ti je od priznanja možda najdraže i zašto?
Nikad se nisam rukovodila samim nagradama, ni kao ciljem, ni kao merilom. Smatram da su nagrade tu više zbog drugih, pa služe da skrenu pažnju na određen kvalitet. Da imenuju vrednost, da te izdvoje iz mase. U vizuelnim umetnostima u našoj zemlji nedostaju nagrade za delo koje bi se dodeljivale kao podrška ostvarenim umetnicima. Ono što bih zaista želela jeste da jednog dana budem u mogućnosti da pokrenem inicijativu koja će dodeljivati nagrade za delo.
