Jovana Đurić je srpska umetnica i dizajnerka nakita koja je svoju ljubav prema skulpturi, koju je studirala na beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti, prenela na prstenje, minđuše… Ona već 14 godina živi i radi u Njujorku gde je napornim radom uspela da se nametne tamošnjoj publici. Njen kvalitet prepoznali su i neki najpoznatiji dizajneri, kao što su Givenchy i Tiffany, sa kojima je sarađivala. Svoj nakit odlučila je da promoviše i u svom rodnom gradu, a o svojim planovima pričala je u intervjuu za naš magazin.
WANNABE MAGAZINE: Šta je bilo presudno da postanete prihvaćeni na njujorškoj modnoj sceni?
Ne mogu da se otmem utisku da je presudno bilo ono što smo naučili kada smo bili mali, a to je da se uspeh svodi na red, rad i disciplinu. Takođe, imala sam sreću da su ljudi koji prave odluke primetili moj rad i hteli da mi daju priliku da se dokažem. Tako da je presudna bila moja predanost radu i nova perspektiva koju donosim svakom projektu, kreativna rešenja koja su neočekivana, broj varijanti koje isprobam i prikažem. Ja to definitivno pripisujem činjenici da nisam iz Amerike, vec sa Balkana, iz Srbije, na šta sam veoma ponosna.
Kakvo je iskustvo bilo dizajniranje nakita za najpoznatije brendove kao što su Tiffany i Givenchy?
To iskustvo je bilo veoma važno i inspirativno za moju karijeru. Rad na tim brendovima podiže nivo standarda, ne samo onoga šta se očekuje od tebe, nego i šta sam očekuješ od sebe. Nivo perfekcije i kreativnosti te uvek pomalo iznenadi, kad vidiš da uvek može bolje, i onda još bolje. Rad za Givenchy je omogućio da iz Njujorka putujem za Pariz i radim veoma blisko sa kreativnim timom. Naš fokus je bio prilagođavanje Givenchy proizvoda za šire američko tržište. Strategija i dizajn tu idu ruku pod ruku, te postaješ deo jedne šire priče: od inspiracije i trenda, do jedne šire kulturno-ekonomske situacije.
Postoje situacije u kojima dizajn iz Pariza ne naiđe na najbolju reakciju u američkim prodavnicama. Sredina u Americi je malo konzervativnija i misli se da njihovi potrošači neće da razumeju kako se nešto nosi i sa čime, da kupci nisu potpuno modno osvešćeni. Moj zadatak je bio da određeni dizajn prilagodim američkom kupcu i njegovom senzibilitetu, a da i dalje bude prepoznatljiv Givenchy.
