Postoji li neki baletski komad ili predstava koji su ti posebno dragi?
Pozorište na Terazijama ima divan repertoar, sa licenciranim brodvejskim hit predstavama. Imala sam čast da budem deo predstava kao što su “Chicago”, “Cabaret”, “Chorus line”, “Victor Victoria”. Posebno mi je draga “Sweet Charity” Boba Fosija, jer mi je igrački bila veliki izazov.
Bavljenje baletom podrazumeva velika odricanja i posvećenost. Da li ti je bilo teže kada si bila student ili sada kada si majka?
Moj profesionalni igrački angažman u pozorištu se odvijao uporedo sa studijama Andragogije na Filozofskom fakultetu. Kao što sam već napomenula, dobiti posao posle završetka školovanja je neizvesno. Nisam želela da stvari prepustim slučaju, pa sam se pred kraj srednje škole spremala za prijemni ispit na fakultet. Sticajem okolnosti, položila sam prijemni i ušla na budžet i položila audiciju u Pozorištu na Terazijama. Nisam želela da se odreknem studija i veoma sam ponosna na sebe što sam uspela da završim fakultet pored dvadeset predstava mesečno. Sada, kada sam supruga i majka troje dece, pokušavam da napravim balans između privatnog i poslovnog, a da niko ne trpi. Sebe posmatram i kao majku, suprugu, balerinu, poslovnu ženu i moja sreća je potpuna kada sam uspešna u svim segmentima. Ponekad nije lako, ali ja se zaista trudim i dajem sve od sebe.
Koliko je uopšte teško baviti se baletom u Srbiji?
Imam običaj da kažem da je baviti se umetnošću u Srbiji trenutno veoma hrabro. Moraš mnogo voleti ovaj posao koji je prilično neizvestan. Žalosno je što baletski umetnici nisu cenjeni onoliko koliko bi trebalo. Postoji mnogo problema, počevši od toga da nam nije regulisan beneficirani radni staž, pa se umesto sa četrdeset godina starosti, kako je nekada bilo, u penziju odlazi sa pedeset godina. Mislim da je to prilično poražavajuće. Ta činjenica povlači druge probleme, a među njima i zapošljavanje novih mladih kadrova. Puno je problema, a oni se godinama ne rešavaju, ne znam iz kog razloga.
Jedna si od retkih balerina koje su medijski prisutne. Da li postoji neki razlog zašto ljudi sa baletske scene u Srbiji nisu dovoljno eksponirani?
Mediji i ja se volimo. (smeh) Oni vole mene, a i ja njih. Možda zato što sam imala sreću da sarađujem sa kvalitetnim novinarima i urednicima i od medija sam dobijala samo dobro za svoj posao, nikako loše. Ima puno kolega koji bi imali šta da kažu, a zašto nisu medijski eksponirani, mislim da je to pitanje za medije.
