Iza sebe imaš bogato iskustvo učešća na brojnim konkursima, ali i osvojene brojne nagrade. Na šta si najponosnija?
Ne mogu da izaberem jedan na koji sam najponosnija, ne razmišljam na taj način, ali definitivno najomiljeniji konkurs mi je PDP Conference 2014. godine jer sam bila baš zadovoljna izloženim radovima, što mi je inače izuzetno teško, s obzirom na to da sam dosta samokritična po pitanju svog rada. U pitanju je bila serija fotografija pod nazivom “Light Portraits”.
Iza objektiva fotoaparata se može naći sve, samo je potrebno uočiti detalj i prepoznati pravi trenutak. Šta ti voliš najviše da fotografišeš?
Volim da fotografišem sve što mi se učini zanimljivim, nisam se opredelila za neki konkretan pravac. Često mi se dešava da na jednom filmu imam potpuno različite tipove fotografija – portrete, pejzaže, čak i neke dokumentarne zabeleške.
Šta ti predstavlja veći izazov: fotografisanje nečeg statičnog, poput predela ili arhitekture, ili fotografisanje nečeg pomalo nemirnog, kao što su ljudi?
I jedno i drugo predstavljaju veliki izazov jer je potrebno od nečega tipičnog napraviti dobru fotografiju. Arhitektura i pejzaž deluju zanimljivo sami po sebi, daju posebne detalje kadru, ali kada se u njih uvede neki novi element dobija se na kompleksnosti kompozicije, dobija se atipična fotografija.
