S obzirom na to da radite u sektoru marketinga “Strawberry Energy”-ja, kolika je uloga vašeg tima i vas da na pravi način predstavite važnost onoga što radite? Da li su ljudi, naročito u našoj zemlji, svesni koliko je važno posedovati ekološku svest?
Strawberry tim od prvog dana radi i stvara kroz multidisciplinarni pristup. Radeći na istoj temi, sagledavajući je iz različitih uglova i ukrštajući stavove, verujem da se stvara nova vrednost u kojoj su utkani različiti pogledi profesija i struka. Ovaj princip rada omogućava da se iskoči iz ustaljenih šablona razmišljanja i na taj način donese nešto novo.
Kao neko ko se bavi marketingom i razvojem poslovnih ideja, na meni je da razmišljam o potrebama ljudi i da ponudim neka nova i alternativna rešenja, komunicirajući o svemu tome na jednostavan, precizan i deskriptivan način.
Kada smo počinjali u Srbiji trudili smo se da u svakom javnom nastupu poruke koje plasiramo promovišu zelenu enegiju i ističu važnost obnovljivih izvora energije za budućnost čovečanstva. Krilatica koju smo koristili bila je “Deo Sunca u tvom džepu” što se ispostavilo kao dobar pristup pogotovo među mlađom populacijom. Koristeći naše uređaje, te 2011, 2012. godine, za večinu naših korisnika u regionu to je bio prvi susret sa apsolutno čistom energijom i energetski nezavisnim solarnim sistemima. Verujem da se danas situacija poboljšala i da sa sve češćom upotrebom solarnih panela oko nas, ova tema više nije u domenu naučne fantastike koju prate senzacionalistički naslovi, već naša svakodnevica koja nam olakšava život.
Takođe, stičem utisak da su nemili i krizni događaji koji su zadesili naš region (poput velikih poplava i prestanak rada termoelektrana) doveli su do toga da se neki ljudi zapitaju kuda dalje i zašto smo dozvolili da se neke stvari dese. Na svemu ovome u budućnosti treba pristupiti sistemski i instutcionalno i naravno uz veliku participaciju građana. Verujem da nam predstoji još dosta ulaganja ukoliko bismo uopšte pomišljali o održivoj budućnosti i pametnijem iskorišćavanju resursa oko nas.
Diplomirali ste na Fakultetu dramskih umetnosti na katedri za Menadžement i produkciju pozorišta, radija i kulture na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Kako ste ovu kreativnu profesiju spojili sa radom u oblasti marketinga i to baš “zelenog” marketinga?
Kao diplomirani menadžer u kulturi, a trenutno i kao student maser studija računarstva u društvenim naukama, osećam da svakodnevno stojim na tromeđi kreativnosti, tehnologije i razvoja poslovnih ideja, kombinujući i uzimajuči najbolje iz sva tri sveta. Ove svetove vidim kao komplementarne oblasti koje se dopunjuju i upotpunjuju.
Ja sam izabrala da svoju kreativnu inteligenciju usmerim ka razvoju tehniloških poduhvata koje bih zatim da pretvaram u uspešne i održive poslovne poduhvate. Pozicija koju trenutno držim u “Strawberry”-ju mi daje mogućnosti da razvijam naše poslovne ideje, ali i da razvijam sebe u željenom pravcu.
Pored “Strawberry Energy”-ja deo vas živi i kroz pružanje podrške i osnaživanje žena u okviru organizacije Serbia Lean In koju ste pokrenuli zajedno sa Zojom Kukić. U čemu se ogleda važnost ove inicijative?
Odrasla sam i vaspitavana tako da ne postoji nijedna stvar koju ne mogu da uradim ili postignem zbog toga što sam žensko. Roditelji su mog starijeg brata i mene posmatrali i odnosili se prema nama ravnopravno, te sam kao mala mogla da se igram barbikama, da se penjem na drvo, ali i da igram fudbal sa braćom ukoliko to želim. Razgovarali su sa mnom i sa njim na isti način, dobijali smo i pohvale i kritike podjednako, a ono što smatram najvažnijim, i njega i mene su svojim rečima i postupcima ohrabrivali da radimo stvari koje nas zanimaju i da kroz ceo taj proces pokušamo da pronađemo sebe i šta je to što nas ispunjava. Naučili su nas da budemo zadovoljni sobom i svojim izborima koje pravimo u životu.
Mislim da je ta mogucnost izbora “i fudbal i lutke” doprinela da izaberem profesiju koju volim, da se bavim stvarima koje me ispunjavaju. I za mene je to uspeh: ispunjavati svakodnevicu onim što voliš da radiš i budeš u društvu ljudi koji te teraju napred, da jednostavno budeš najbolja verzija sebe.
Poslednjih pet i po godina radim u IT industriji u kojoj su žene u manjini (npr. na 9 programera ide samo 1 žena), te tako imam više kolega nego koleginica. IT se i dalje percipira kao “muška stvar” i zato sam bila svedok diskriminacije žena nebrojano mnogo puta. Pored ovog stanja, a dodatno podstaknuta i jezivim mizoginim naslovima u medijima, odlučila sam da nešto moram da preduzmem po tom pitanju.
Zajedno sa Zojom Kukić 2015. godine pokrenule smo Serbia Lean In, inspirisane istoimenom knjigom “Lean In” autorke Šeril Sandberg. Serbia Lean In smo videle kao prostor za međusobno razumevanje, umrežavanje, pojedinačni i grupni rast i osnaživanje kroz razmenu ideja, pozitivne energije, saveta ali i izazova sa kojima se svakodnevno suočavamo.
To je prostor koji slavi izuzetnog pojedinca koji veruje da su granice utkane u nama samima i da je sve moguće i ostvarivo kada se nešto dovoljno istrajno i strpljivo želi. U našoj deklaraciji definisale smo da je misija organizacije da na jednom mestu okupi vredne, posebne, uspešne i ambiciozne ljude svih demografija po pitanju pozicija žena u Srbiji i ostvarivanja njihovog punog potencijala, u svrhu rada na sebi i sopstvenog razvoja. Trenutno brojimo preko 160 članica, ponajviše mladih žena koje su spremne da svojim aktivnostima, primerima i iskustvima podstaknu nova pitanja i navedu na dijalog sve članove grupe.
