Kolika je danas vaša firma, sa kim sve sarađujete, ko sve traži vaše usluge, koliko imate zaposlenih?
EKO TIM d.o.o. spada u mikro firme. Zapošljavamo 7 stalno zaposlenih, ali tokom sezone najvećih poslova primimo još toliko ljudi radi povećanog obima posla. Takođe, imamo saradnju sa većim firmama iz naše delatnosti sa kojima zajednički nastupamo na tržištu kada su zahtevniji poslovi u pitanju. Brojni i iz raznih oblasti su naši korisnici usluga. To su lokalne samouprave koje naručuju poslove sistematskog suzbijanja štetočina – komaraca, krpelja, glodara, zatim javna preduzeća i ustanove, privatne kompanije, preduzetničke radnje, zadruge, poljoprivredna gazdinstva, građani koji imaju probleme sa štetočinama u stambenim prostorima. Dakle, jednom rečju, naša ciljna grupa su svi. Pozicionirali smo se na tržištu Zapadne Srbije i Republike Srpske. Naravno, izlazimo na tendere za javne nabavke i konkurišemo za posao i širom Srbije, ponekad uspešno, a ponekad ne. Izgradili smo poslovno-stambeni objekat u Loznici, gde na jednom mestu imamo i kancelarijski i magacinsko-proizvodni prostor. Mislim da je trebalo i više da rastemo, ali brojne su bile prepreke na tom putu. Glavne su izvori finansiranja, koji su do danas teško dostupni i uslovi zaduživanja, koji su nepovoljni za jednu mikro firmu. Na to je uticala moram da priznam i poslovično manja spremnost na rizik, karakteristična za žene.
U čemu se sastoje vaša najveća odricanja, za vreme razvijanja posla?
Poslujući 25 godina na ovom nesigurnom i turbulentnom tržištu, pored svih iskušenja kojima smo odolevali, uspeli smo da poslujemo po zakonima i pravilima ove države i da svoje obaveze prema radnicima, državi, bankama i dobavljačima ispunjavamo na vreme. Svojim radnicima uspevali smo da obezbedimo dostojanstvene uslove života i rada, a svojim korisnicima usluga obezbedimo kvalitetnu i pravovremenu uslugu. Moram da kažem da to nije uvek bilo lako. Žena koja se bavi privatnim poslom treba da uloži dodatnu energiju i znanje, snagu i strpljenje kako bi, pored svih poslovnih obaveza, ispunila i svoje roditeljske dužnosti, imala skladan brak, posvetila pažnju roditeljima koji su stari i bolesni i ostavila malo mesta za sebe, za svoj društveni život, hobije… Obično se dešava da u tom gustom rasporedu ne ostane dovoljno mesta za lična interesovanja. Tako sam ja zanemarila svoju ljubav prema horskom pevanju, koju sam gajila kroz celo školovanje i dok nisam počela privatni posao. Volim ja da zapevam i dalje, ali za sebe i u nekom veselom društvu. Nadam se da će UPŽ Srbije ponovo pokrenuti hor koji je kratko postojao i u kome sam pevala zajedno sa koleginicama iz Udruženja. Da nije bilo mojih pokojnih roditelja, naročito majke, koja se nije štedela da nam pomogne oko dece i vođenja domaćinstva, naročito u vreme naših početaka, građenja kuće, firme, bilo bi sve mnogo teže i neizvesnije.
Moji sinovi, danas odrasli ljudi, koje ne viđam onoliko često koliko bih želela jer su otišli od kuće i grade sopstvene karijere, ne žale se da sam im falila kad su bili mali. Ali ja, ponekad, sećajući se tih godina osetim setu. Moj muž kaže da me stižu godine kad dolazi vreme prebiranja po uspomenama. Naravno da mu ne dam za pravo. Ima još do penzije…
Ko vam je bio najveća pomoć i podrška?
To je bila moja porodica. Suprug, koji mi se pridružio u poslu, sinovi, ali pre svih moja mama. Ona me je bodrila, ulivala snagu da istrajem, verovala u mene najviše i pomagala sve do svoje smrti. Njoj najviše dugujem. Zatim, tu su naši radnici, koji svoje zadatke obavljaju odgovorno i savesno, koji su dugo godina u EKO TIM-u i već su dokazali svoju lojalnost firmi. Pošto nas je malo, gradimo odnos poverenja i bliskosti, jer svima nama je cilj zajednički – dobar poslovni rezultat.
Kakav ste motiv imali kada ste se pridružili Udruženju poslovnih žena Srbije?
Kada su moji sinovi odrasli i otišli na školovanje, posao je već bio razrađen, moderne tehnologije omogućile su komforniji način poslovanja, imala sam više vremena za svoja dodatna interesovanja. Tako sam se uključila u rad našeg lokalnog udruženja poslovnih žena “Kreativna vizija” iz Loznice i tu saznala da postoji UPŽ Srbije koje okuplja dame u biznisu i ima već zavidan staž i reputaciju. Članica sam već 5 godina oba udruženja i radujem se svakom susretu sa divnim koleginicama iz udruženja. Kroz članstvo u UPŽ Srbije, učestvovanje u projektima, radionicama, konferencijama u Srbiji i inostranstvu, osetila sam da sam i sama deo tog velikog potencijala koji nose žene preduzetnice. Udruživanje i umrežavanje neophodno je preduzetnicama, jer kroz to se osnažujemo, mi, kao ličnosti i naši biznisi. Postajemo vidljivije u javnom prostoru kao faktor razvoja društva na koji, s pravom, treba računati. Kroz druženje razmenjujemo korisne informacije, sklapamo prijateljstva, poslovno se povezujemo, učimo kroz razne radionice i seminare. U prilici smo da udružene mnogo više utičemo na donosioce odluka u državi.
